Летописи: Успенска црква у Новом Саду

Историја Светоуспенске цркве у Новом Саду је историја старог, српског, православног Новог Сада. У њој и кроз њу су прошле све радости и разочарања наше мучне и тешке прошлости. Она није била само молитвени дом, већ жива књига, потврда и сведочанство нашег битисања на овој груди земље…

Светоуспенски храм у Новом Саду је најстарији верски објекат у граду.

Године 2015. прославио је 250 година од почетка градње. Једини је сачуван у потпуности у облику и форми у којој је грађен.

Настојатељ овог знаменитог храма, протопрезвитер Жељко Латиновић, говорио је у емисији о томе како је био организован црквени живот у тадашњем Петроварадинском шанцу, када је Успенска црква настајала, како је било могуће да Нови Сад у 18. веку добије величанствене православне храмове, као и о томе каква сведочанства о страдању цркве у прошлим времена је нашао пишући монографију о овој цркви.

У исто време, у емисији је било речи о архитектури и уметничком благу које храм поседује, а посебно о две Богородичине иконе које су цела два века старије од храма, а којима нема сличних на простору Српске Војводине.

Послушајте и о томе ко је од знаменитих Срба крштен у Успенској цркви, као и о томе ко су били пароси овог храма који су га одржали на својим духовним плећима.

Свака црква Успења Пресвете Богородице јесте сведочанство победе живота над смрћу. На нама је да овај величанствени храм одржавамо у свој лепоти и да се трудимо да се у том храму сабирамо, да бисмо и сами били живи храмови Живога Бога, ради чега нас је Бог и саздао.

  1. Успенска црква – јужна страна, 2013. године
  2. Успенска црква – поглед из баште, 1896. године
  3. Богородица Елеуса – целивајућа
  4. Пресвета Богородица Елеуса – Милостива новосадска – у трону
  5. Антиминс из времена освећења цркве, 1777. године 
  6. Икона Свих светих, унета у цркву 1753. године
  7. Удовичина лепта, рад Јована Поповића, 1770 године
  8. Иконостас Успенске цркве
  9. Детаљ дубореза са иконостаса
  10.  Венчила – круне из 1764. године 
  11.  Октоих, Москва 1699. године
  12. Теофилакт охридски, тумачење 1703. 

Аутор и водитељ емисије је Мирјана Бановић.