Поводом годишњице рођења свештеномученика Светозара Влашкалића (26. марта 1874. године) и обнове храма Преноса моштију Светог оца Николаја у Мошорину, јереј Бошко Р. Маринков написао је песму под насловом „Разговор у есхатонуˮ.
Замисли Прото да ништа није било од онога што јесте,
и да си у миру привео кончини свој немир,
и да су ти унуци казивали песмарицу од корица до корица
о Празнику над празницима.
И замисли да си сина оженио,
најлепшом девојком из добре куће мошоринске
и да су сви на броју били и у строју
кад си одлазио са земље и од земље,
на небеса међу своје.
Замисли јабуку свадбену коју Срба обара и малу рођаку као деверушу
на весељу које никада није било.
Замисли да јесте!
Замисли твоју кошуљу посуту вином из радости, уместо крвљу из жалости
и вече у којем се проси девојка за сина,
уместо ноћи у којој се ти просипаш за све!
Гледао би госпођу своју поносну, украшену дукатима
и дворском хаљином увијену у мајчинску радост,
са лицем царице из Омољице и држао би здравицу здравима.
Замисли Прото звона која прате фијакер у којем су сви твоји,
а Ти са иконом Светога Николе благосиљаш оне који су те волели
и раздељујеш себе свима и навек.
И, гле, у свом ходнику дочекујеш госте
који ће седети за истом оном трпезом од које су те повели,
али те неће издати.
Замисли да ништа није било од онога што јесте
и да су ти заборав продали у коферу смутног времена,
остао би Храм над твојим костима сазидан као свадбени дар на весељу
у којем су синови у твом наручју, уместо туге.
