Осамдесет и седмо издање емисије Светотајинско богословље посвећено је историјском развоју монаштва, са посебним нагласком на период четвртог века, који је у освештаној историји Цркве препознат као златни век.
Посебно смо нагласили да би монах требало да Личност Богочовека Христа учини суштином своје личности, а то се постиже светим Тајнама Цркве кроз подвиге, веру и љубав, наду и кротост, пост и молитву, кроз братољубље и богољубље. Управо у томе је крст монаштва, у распињању себе и одрицању од своје сопствене воље.
О томе нас учи и свети Јефрем Сирин: Ко испуњава своју вољу тај је син ђавола, јер је непослушност велики грех монаштва. Према томе, монаштво је Цркви као со земљи. Суштина мисијског карактера монаштва је у томе да се монаси саображавају савршеној философији по Христу, а не овоме веку и његовој философији по човеку (Кол. 2, 8). Богооткривено нам о томе говори и свети апостол Павле у Посланици Римљанима: Не саображавајте се овоме веку, него се преображавајте обновљењем ума свога да искуством познате шта је добра и угодна и савршена воља Божја (Рим. 12, 2). У том контексту се и сагледава мисијски карактер монаштва у свету.
Аутор емисије: катихета Бранислав Илић
