У разговору са протопрезвитером Миодрагом Андрићем разматрали смо зашто се прослављање Светог Николе посебно истиче у односу на друге празнике. Нагласивши да је суштина празника даривање, по узору на самог светитеља, потоња разматрања јеванђелских приповести које су читане претходних седмица поново су се тицала нашег односа према ближњем и наше спремности да другоме дарујемо оно што је Христос несебично пружао – благу реч, љубав, пажњу и милосрђе. Читајући речи Светога Писма запитали смо се да ли у довољној мери хранимо наше душе упућивањем топлих речи и чињењем добрих дела или попут неразумног богаташа бринемо само о материјалним добрима и сигурности комфорног живота? Да ли стављамо све друго испред човека, испред свог ближњег? Да ли тешко болесне, попут оне згрчене жене коју нико више не примећује, избегавамо да погледамо, а камоли да им притекнемо у помоћ? Да ли су заправо наше душе скамењене под теретом различитих осећања попут самољубља, самодовољности или похлепе?
