СПОМЕН НА ПРЕНОС МОШТИЈУ СВЕТОГА ВЕЛИКОМУЧЕНИКА ГЕОРГИЈА

Овај празник је веома слављен код Срба, а многи га прослављају као крсну славу. Српска православна црква светог Георгија прославља два пута годишње. Главни празник је Ђурђевдан и празнује се 6. маја по грегоријанском календару, а други је пренос моштију и обновљење Храма Светог Георгија – Ђурђиц, који се слави 16. новембра.

Посвећени су му многи манастири, међу којима је најпознатији манастир Ђурђеви Ступови. Свети Георгије је поштован као заштитник многих држава и градова у Европи. Поштован је и као заштитник коњице, витезова и витештва.

Овај дивни и славни светитељ родио се у кући богатих и часних родитеља у Кападокији. Кад му је отац пострадао као хришћанин мајка се преселила у Палестину, где је одрастао и, већ у двадесетој години, доспео до чина трибуна у служби цара Диоклецијана. У то време покренут је велики прогон хришћана. Упркос томе, млади Георгије је отворено признао цару да је и он хришћанин. Тиме је започело његово страдање за веру. Он се непрестано, усрдно и искрено молио Богу и Бог га је исцељивао и спасавао смрти на велико дивљење народа.

Када је Георгије молитвом васкрсао једног умрлог човека многи су примили веру, а међу њима и царева жена Александра, главни жрец Атанасије, земљорадник Гликерије, потом Валерије, Донат и Тирин. Цар је најзад одлучио да Георгија, али и царицу, осуди на смрт. Царица је издахнула на стратишту пре погубљења, а свети Георгије је посечен мачем 303. године. Његово тело је пренето у Лидију. Пренос је извршен по личној жељи светитеља, који је пре мученичког страдања пожелео да почива у родном крају.

У време цара Константина, побожни хришћани су сазидали прелеп храм посвећен Светом Георгију  у Лидији и, по освећењу тог храма, пренели су, и у том храму похранили мошти светитеља и великомученика Христовог. Тај храм је касније два пута рушен, али и обнављан. Прво рушење храм је претрпео 1010. године, а обновљење на сâм празник Ђурђиц, и због тога се овај празник Преноса моштију понекад назива и Обновљење храма Светога великомученика Георгија. Други пут, храм су порушили мухамеданци у време Трећег крсташког рата, а обновљен је 1872. године, и постоји до данас.

У доленаведеном звучном запису доступна је беседа коју је, 2018. године, изговорио Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј, на дан празновања Ђурђица, у Саборном храму у Новом Саду.

Приредио презвитер Александар Поповић

Print Friendly, PDF & Email