Празник Ваведења Пресвете Богородице

У среду, 21. новембра/4. децембра 2019. године, наша света Црква молитвено прославља празник Ваведења Пресвете Богородице. Световаведењска обитељ бођанска, као и мештани Стапара и Врбаса, достојно ће прославити своју храмовну славу.

Протојереј Александар Шмеман о празнику Ваведења Пресвете Богородице је навео:   

Ево нас пред празником Ваведења у храм Пресвете Богородице. О чему се ради у том празнику? Тема тог празника је веома једноставна: једну малу девојчицу њени родитељи доводе у Јерусалимски храм. Ништа необично, јер су у то време многи чинили слично, будући да је то био општеприхваћени обичај. Довести дете у Храм значило је посветити његов живот Богу, дати животу тог детета коначни циљ и назначење, осветлити тај живот изнутра светлошћу једног узвишенијег искуства.

Но, како видимо из црквене службе која се служи на дан Ваведења, малу Дјеву уводе тамо где нико осим свештеника није смео да уђе, у оно место у храму које се звало Светиња над светињама, у најтајанственију и најсвештенију одају Храма. Име те девојчице је било Марија. То је будућа Мајка Господа Исуса Христа, тојест Она кроз Коју је – како верују хришћани – Сâм Бог дошао у свет, дошао људима да би поделио њихову судбину и да би открио божански садржај људског живота. Шта је то – бајка? Или се ту, ипак, ради о нечем сасвим другом, о откривењу онога што се људским речима можда и не може објаснити, онога што се конкретно и непосредно односи и на наш живот?

Тај велелепни и огромни Храм је био слава града Јерусалима. И вековима су људи веровали да човек само у њему, унутар његових дебелих зидова, може да се сретне са Богом. Међутим, свештеник Захарија је узео малу Марију и увео је у најсветије место Храма, и ми и данас певамо: Пречисти Храм Спасов уводи се у храм Господњи”. У Јеванђељу стоји да је Христос казао: Развалите овај храм и за три дана ћу га подићи” (Јн. 2, 19). Јеванђелист Јован додаје: А Он говораше о храму тела Својега”.

Смисао Ваведења, и свих – том приликом – изговорених речи, и свеколиког сећања на тај догађај је сасвим једноставан: од тог тренутка човек постаје храм, од тог тренутка нису више камење и олтари божанско средиште света и Светиња над светињама овог света, већ је то сâм човек – његова душа, његово тело и сав његов живот. Један храм, живи и људски храм – мала Дјева улази у други, камени и вештаствени (материјални) храм и изнутра заокружује његов коначни смисао и назначење.

Уласком мале Дјеве у храм заувек се премешта средиште вере, и више од тога, премешта се средиште теже целокупног људског живота. У свет долази Учење које на прво место ставља човека, јер Сâм Бог прима људско обличје и лик да би јавио човеку да је човеково назначење и призвање – божанско. Од тог тренутка почиње слобода човекова. Нема ничега што је изнад човека, јер је и сâм свет – као дар Божји – ради човека, јер је богодарован човеку да човек кроз њега испуњава своју божанску судбину.

Од тренутка када је мала Дјева Марија ушла у Светињу над светињама сâм људски живот је постао храм. И када год празнујемо празник Ваведења Пресвете Богородице у храм, ми, уствари, празнујемо тај божански смисао човека, висину и светлост његовог призвања. И нико не може избрисати и искоренити из људскога памћења тај божански смисао, ту божанску висину и светлост човека.

У доленаведеном запису послушајте шта је 4. децембра 2018. године, у манастиру у Бођанима, о празнику Ваведења Пресвете Богородице рекао Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј.

Print Friendly, PDF & Email