Молитвени испраћај Велимира Бајатовића

Његово Преосвештенство Епископ мохачки г. Дамаскин служио је, у среду, 17. новембра 2021. године, свету заупокојну Литургију у Светониколајевском храму у Равном Селу поводом упокојења Велимира Бајатовића. Преосвећеном владици Дамаскину су саслуживали свештеници и ђакони из више епархија Српске Православне Цркве. Молитвено су присуствовали Преосвећени епископи шумадијски г. Јован и осечкопољски и барањски г. Херувим.

После свете Литургије, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је чин опела над телом новопрестављеног Велимира Бајатовића на православном гробљу у Равном Селу. Светејшем Патријарху су саслуживали  Преосвећена господа епископи: бачки Иринеј, шумадијски Јован, осечкопољски и барањски Херувим, ваљевски Исихије, мохачки Дамаскин, као и свештенство и ђаконство из више епархија Српске Православне Цркве.

После опела, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је изговорио беседу над одром новопрестављеног Велимира Бајатовића, у којој је навео: „Није највећи бол, највећа трагедија то што човек биолошки одлази одавде него управо будући да је смрт скопчана са животом, а живот није ништа друго него заједничарење људи који су створени као иконе Божје, међусобно и са Богом. У том смислу живот није само биолошка датост, а смрт је трагична због тога што раздваја људе који су спојени, повезани међусобно љубављу. Смрт је једнако страшна и за онога који одлази и за онога који остаје, уколико су љубављу повезани. А заправо, постојање онога кога волимо осмишљава наш живот, и то у тренутку смрти можемо да осетимо. Вера је та која осмишљава и живот као такав, али даје и један другачији печат и другачију боју самој смрти, вера у Живога Господа Христа, вера, сигуран сам, којом и Велимиру данас многе тајне, које постоје за све људе, више нису тајне.“

Print Friendly, PDF & Email