Манастир Ковиљ

Душка Вицкова 51, 21234 Ковиљ
064/80-02-632
manastir.kovilj@eparhijabacka.rs
mankovilj@mts.rs

Српски православни манастир Светих архангела Михаила и Гаврила у месту Ковиљу, недалеко од Новог Сада, мушки је манастир општежитељног типа. Као један од два најстарија српска православна манастира у Бачкој, манастир Ковиљ већ столећима представља значајан духовни и културни центар Срба на овом простору.

Историја манастира Ковиља дуга је неколико столећа. О времену настанка манастира Ковиља и o његовом оснивачу немамо поузданих историјских извора. По предању, оснивање манастира Ковиља доводи се у везу са крунисањем Стефана Првовенчаног за краља Србије, 1217. године, и догађаје који су затим уследили. Владар суседне Угарске краљевине, Андрија II Арпадовић (1205 – 1235), није скривао своје државноправне претензије према Србији. Стога је његов одговор на крунисање српског краља била објава рата Стефану Првовенчаном. Желећи да избегне ратни сукоб са суседним краљевством, Стефан Првовенчани је замолио свогa брата Светогa Саву да преговара о миру са угарским краљем. Према предању, сматра се да се сусрет Светогa Саве и угарског краља Андрије II одиграо управо на месту где је подигнут манастир Ковиљ, као потврда мира између мађарске и српске Краљевине. Најстарији познати писани подаци о манастиру Светих архистратига Михаила и Гаврила потичу из средине 17. века.

Храм Светих архангела Михаила и Гаврила у Ковиљу једна је од најимпозантнијих манастирских цркава на простору Бачке, Баната и Срема. Саграђен је у средишњем делу порте и представља централно здање унутар манастирског комплекса. Монументалне размере, изузетна обрада фасадних површина и отвора сведоче о огромном труду и ентузијазму ктитора и мајстора изразитог осећаја за величанственост.

Садашња црква манастира Ковиља саграђена је средином 18. века, трудом архимандрита Агапија (Поповића), у време игумана Јосима и јеромонаха Софронија. Изградња монументалног ковиљског храма трајала је од 1741. до 1749. године. Црква је подигнута недалеко од древног храма, који је средином 18. века постао сувише мали за све бројније братство, искушенике и многе поклонике који су долазили у ковиљски манастир. Пуних сто година, све до 1849. године, стари и нови манастирски храм стајали су један поред другог. Тада су обе цркве изгореле, а обновљен је само нови храм, док је стара манастирска црква срушена.

Храм манастира Ковиља саграђен је у традицији српске средњовековне сакралне архитектуре моравског стила. Мермерна оплата фасадних површина храма манастира Ковиља изведена је у духу рашког архитектонског стила. Спој различитих узора у детаљима доноси утисак о складној архитектонској целини Светоархангелског храма у Ковиљу.

О изградњи новог манастирског храма сачувано је много података. Манастирска управа је 17. септембра 1741. године склопила уговор са мајсторима Теодором Костом и Николом Крапићем из Ланге. Пошто је 1749. године саграђена нова црква манастира у Ковиљу, у наредним деценијама предузети су само најосновнији радови на опремању и уређењу њеног ентеријера. Средином 19. века манастирски комплекс је тешко оштећен. Храм је био запаљен, а ентеријер је изгорео. Игуман манастира Сава Стојчевић и братство одмах су приступили обнови, али се она споро одвијала због велике немаштине у којој су се нашли. Храм је 1850. године само окречен и стајао је без иконостаса, певница и тронова целих шеснаест година. Најзад, 1866. године, знаменити игуман Исидор Коларевић је потписао уговор са новосадским дрворезбаром Јоханом Кистнером о изради црквеног мобилијара. Тек 1870. године потписан је уговор са академским сликаром Аксентијем Мародићем за сликање икона ковиљског иконостаса, које је трајало пуних двадесет година.

Данашњи манастирски комплекс чине храм посвећен Светим архангелима Михаилу и Гаврилу, на централном месту у порти, и друге зграде сакралне и профане намене у правилном поретку око храма као симболичног средишта целине. Келијско здање затвара манастирски комплекс са јужне стране. На његовој источној страни је параклис посвећен Светим оцима атонским. Даље према југоистоку налази се монашко гробље. На северној страни манастирског комплекса налазе се старе, а у источном делу нове економске зграде, док је северозападно од храма подигнута зграда гостопримнице са високим звоником. Југозападно, изван зидане ограде манастира, налази се капела посвећена преподобној Параскеви из 19. века.

Током дуге историје манастира, ковиљски монаси су превазилазили многобројна страдања, пожаре, недаће и немаштину. Због значајног стратешког положаја у јужном делу Бачке, на потезу између Тисе и Дунава, манастир је, између 16. и 18. столећа, повремено био у средишту ратних збивања, а последице су биле економске и материјалне природе. Стрпљиви ковиљски монаси марљиво су обнављали своју светињу.

После Првог и Другог светског рата спроведено је више аграрних реформи и одузете су велике површине имања, што је дугорочно оставило знатне последице на живот манастира. Пошто је број манастирског братства нагло почео да се смањује током прве половине 20. века, манастир Ковиљ је почео суштински да се гаси. Преломни моменат у његовој историји било је проглашење за женски манастир 1933. године, када је братство расељено по другим манастирима Српске Православне Цркве, а у Ковиљ насељено сестринство. Током Другог светског рата сестре су расељене из Ковиља, а некадашње братство се вратило у манастир. Ковиљ је поново проглашен за мушки манастир 1955. године. Међутим, у тешким послератним временима, у социјалистичкој држави, малобројно монаштво није успело да очува живот у манастиру.

Монашка заједница манастира Ковиља обновљена је на иницијативу Његовог Преосвештенства Епископа бачког господина др Иринеја у последњој деценији 20. века.

Параклис Светих отаца атонских

На крају источног крила старог манастирског конака налази се параклис Светих отаца атонских. Саграђен је између 1991. и 1998. године, у облику триконхоса, са једним кубетом над централним делом наоса, на полукружном тамбуру, подигнутим на надвишено квадратно постоље. Параклис је само својим северним и источним делом архитектонски слободан, док су његов јужни и западни зид уклопљени у источно крило старог манастирског конака. Конструкција иконостаса изведена је од мермера, а под параклиса је обложен мермерним плочама. Живопис параклиса је дело Владислава Јушкова из Кијева.

(Изводи из монографије Манастир Ковиљ ауторке Јелене Бањац)