Храм Преноса моштију светог оца Николаја – Николајевска црква

Ђуре Јакшића 11, 21000 Нови Сад
064/80-46-461
nikolajevskihram.ns@eparhijabacka.rs

Храм је изграђен у периоду од 1726. до 1730. године. Претпоставља се да је на месту данашњег храма, односно са његове северне стране, била подигнута мала црква од дрвене грађе. Цркву је подигао или обновио имућни трговац Недељко Богдановић са својим братом Стојићем. Николајевску цркву је освештао блаженопочивши епископ арадски Викентије (Јовановић). Овај новосадски храм је знатно оштећен 12. јуна 1849. године, у бомбардовању Новога Сада са Петроварадинске тврђаве. Дуго времена црква је била запуштена, да би је тек 1862. године обновили познати новосадски добротвори Марија и Јован Трандафил. У обнови цркве је постављен и нови иконостас за који је иконе живописао новосадски академски сликар Павле Симић. Године 1959. извршена је конзервација и рестаурација унутрашњости храма. Том приликом, скидањем молераја из 1932. и 1899. године, откривене су двадесет и четири уљане фреске за које се претпоставља да су дело Николе Димшића. Нарочиту пажњу привлаче карактеристични витражи Владимира Курочкина у ар деко стилу из 1933. године. Године 1977, прилозима верникâ Николајевске парохије, поново је извршена рестаурација унутрашњости храма. Рестаурацију је извршио академски сликар Душан Нонин. У периоду од 1994. до 1999. године извршена је генерална обнова храма. Нова црквена дворана подигнута је 2003. године и користи се за многе парохијске активности. Године 2005. генерално је обновљена и кућа за црквењака. Последња генерална обнова храма је извршена у периоду од 2023. до 2025. године.

Николајевска црква представља не само најстарији очувани архитектонски споменик Новог Сада него и једну од најстаријих сачуваних грађевина 18. века у Бачкој. Има облик једнобродне грађевине полукружне апсиде, без певничких испуста на бочним фасадама наоса. Високи звоник је прислоњен уз западну фасаду. Стилска специфичност овога храма јесте дограђени торањ у барокном стилу, а посебно крушколика купола – кубе, карактеристично за руске храмове. Наиме, 1852. године, из Русије је стигла помоћ за обнову у буни оштећених цркава у Новом Саду. У знак захвалности за помоћ из Русије, у обнови храма 1862. године изграђено је ово кубе.

Заједно са светим храмом, јединствену историјску, архитектонску, културну и стилску целину чине још две грађевине: данашња зграда Академије уметности и зграда средње школе „Светозар Милетић”. Зграда Академије уметности је некада била болница „Шпитаљ”, коју је подигао блаженопочивши епископ бачки Висарион (Павловић). У згради данашње средње школе „Светозар Милетић” налазила се Српска основна школа, позната још и као Николајевска школа. Здање је сагрaђено 1870 – 1873. године, на иницијативу народног вође Светозара Милетића, чије име школа и данас носи.

Црква Преноса моштију светог оца Николаја је стављена под заштиту државе од 1959. године.