Прослава празника Преноса моштију светог архиђакона и првомученика Стефана, храмовне славе у Госпођинцима, отпочела је празничним бденијем које је служио протојереј-ставрофор Славко Пајовић, парох госпођиначки, уз саслужење протонамесника Радоја Марковића, пароха ђурђевачког.
Светом Литургијом на дан празника је началствовао протојереј-ставрофор Илија Проле, умировљени свештеник из Бачког Јарка, уз саслужење свештенства Епархије бачке. Протојереј Горан Димић, парох новосадски, произнео је беседу о првом хришћанском мученику, заштитнику овога места. После трократног опхода око светог храма, служен је помен свештенослужитељима, ктиторима, приложницима и вернима храма.
Истог дана у послеподневним часовима, са благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита бачког господина др Иринеја, вечерњим богослужењем је началствовао Његово Преосвештенство Епископ мохачки господин Дамаскин, викар Митрополита бачког, уз саслужење свештенства Епархије бачке. По завршетку вечерњег богослужења, Преосвећени владика Дамаскин је извршио чин благосиљања славских дарова, које је принео овогодишњи славски кум, г. Александар Томин са породицом. Залог кумства за идућу годину преузео је г. Борис Страживук.
Обраћајући се верном народу, владика Дамаскин је пренео благослов Његовог Високопреосвештенства Митрополита бачког господина др Иринеја и поздравио све присутне. У наставку, Епископ мохачки је поучио верни народ о личности светог првомученика и архиђакона Стефана, те је, између осталог, рекао: „Прослављамо једног великог угодника Божјега, првомученика и архиђакона Стефана, за којег се у Делима апостолским, приликом његовог избора за архиђакона, каже да је био пун вере и Духа Светога. Поред тога, он је био и пун љубави према Богу и према своме роду. Ту љубав према Богу видимо и по томе – што каже свети апостол Јован Богослов – у љубави нема страха, него савршена љубав изгони страх напоље. Ту савршену љубав коју је он имао према Богу показао је и кроз љубав према своме роду, када је после страдања рекао: Господе, не урачунај им ово у грех. А све се збило због тога зато што је свети архиђакон и првомученик Стефан изобличавао јудејски народ, говорећи да су отпали од праве вере. Због тога је био изведен пред Синедрион, а лице његово, каже се, било је као лице анђела. И у једном кратком, али свеобухватном говору, веома значајном, он је Јеврејима испричао читаву историју јеврејског народа, читаву историју Божјег старања о том народу, читаву старозаветну историју о Божјим чудима, и како се Бог бринуо о том народу, а како народ често није био вредан тог Откривења и те љубави Божје. И том приликом их је оптужио и за издајство и убиство Господа Исуса Христа. А онда је имао чудесно виђење и видео је Господа Који стоји са десне стране Бога. Из тог разлога су они – по јеврејском закону, по њиховој мржњи коју су имали према Христу, а онда и према Његовим ученицима – каменовали Стефана. А ту љубав савршену он је могао да има зато што је Христа ставио на прво место у своме животуˮ, поручио је Преосвећени владика Дамаскин.
Протојереј-ставрофор Славко Пајовић, парох госпођиначки, заблагодарио је Епископу мохачком Дамаскину на љубави и части коју је указао свима сабранима учешћем у богослужбеној прослави храмовне славе.
