У недељу пету по Педесетници, на празник Светих Отаца првих шест васељенских сабора, светих мученика Кирика и Јулите, светог Владимира Кијевског и светих мученика величко-горњеполимских, 15/28. јула 2024. године, у Светоархангелском манастиру у Kовиљу, светом архијерејском Литургијом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ мохачки господин Дамаскин, викар Митрополита бачког, уз саслужење свештенства и ђаконства Епархије бачке. Пре почетка свете Литургије, владика Дамаскин је рукопроизвео у чинове чтеца и ипођакона Александра Јеличића, вероучитеља из Сомбора, а у току свете Литургије рукоположио га је у свештени чин ђакона.
У беседи после прочитаног јеванђелског одељка Преосвећени владика Дамаскин је протумачио јеванђелску перикопу о исцељењу двојице гергесинских бесомучника. Говорећи о људима из гергесинске области који су молили Господа Христа да, после учињеног чуда, оде из њиховог краја, Преосвећени владика Дамаскин је, између осталог, рекао: „Њих није обузела радост због тога што су излечени ти бесомучници, који су ту живели и који су били њихови познаници из њиховог места. Нису се обрадовали чуду Божјем, благослову Божјем, што их је Бог посетио и исцелио те људе, него су они, видевши штету који су доживели, дошли до тог закључка да је та штета много већа за њих него што је радост због исцељења ове двојице бесомучника. Односно, како каже апостол Павле, среброљубље је извор свакога зла, односно жеља за имањем и поседовањем материјалних ствари. Зато они и кажу Господу да иде од њих, не благодаре Му за исцељење него су њихова срца ожалошћена због материјалних губитака. Али не само они него кроз читаву историју хришћанства многи људи и многи народи су рекли Господу: Иди од нас, не требаш нам! Када год човек улази у неки грех, он се удаљује од Бога. Када живи у страстима и греховном животу, он тиме говори Господу: Иди од нас! Зар није и наш народ, у време несретнога комунизма, исто тако и појединачно, али и као и заједница, исто тако рекао Господу: Иди од нас? Зар нисмо и ми окренули били своја леђа Господу, окренули леђа својој Цркви, светој Литургији, светом крштењу, својим крсним славама, и само мали број људи је остао веран Господу? Нека би Господ дао да никада ми – ни као појединци, ни као народ – више не учинимо тако нешто и не кажемо Господу: Иди од нас, него да увек имамо снаге у себи да кажемо: Господе, дођи код нас, јер без Тебе не можемо учинити ништа! Ништа добро у овоме свету и нашем веку ми не можемо учинити без Бога.ˮ
После отпуста, Епископ мохачки Дамаскин се обратио сабраном верном народу, честитао празник и позвао их да се моле за новог посланика на Њиви Господњој. Новорукоположеном ђакону Александру Јеличићу је пожелео укрепљење од Господа и дар чистог и непорочног свештенства.
