У суботу, 11. маја 2024. године, у Светосавском храму у Новом Саду, служено је вечерње богослужење којим је началствовао протојереј-ставрофор Радован Лазић, парох при новосадском Световазнесенском храму, уз саслужење протојереја Милана Ђурића, пароха чурушког, протонамесника Александра Игњатова, настојатеља новосадског храма Светих Кирила и Методија у Новом Саду, и ђакона Владе Поповића, сабрата Светосавског храма у Новом Саду. На јектеније је одговарао храмовни хор, а појање вечерњих химни су произнели свештеници Светосавског храма.
После вечерњег богослужења, у Светосавском храму је одржана смотра хорова којом су настављене свечаности под називом „Светосавски даниˮ. Музичку гозбу је отворио Црквени хор „Свети Стефан Дечанскиˮ при храму Света Три Јерарха из Новог Сада, са три врло захтевне и вешто изведене композиције, под диригентском палицом госпођице Светлане Грујић. Потом је наступао хор Световазнесенског храма из Чуруга који је такође отпојао три песме, под уметничком управом госпође Божице Благојевић. Иза доказано квалитетних музичких снага, по први пут наступио је најмлађи, али веома квалитетан женски византијски хор Школе црквеног појања „Свети Јован ДамаскинˮЦрквене општине новосадске, својим веома упечатљивим и зналачким доприносом кроз све четири васкрсне композиције. У својству хора домаћина сабранима се представио хор Светосавског храма под управом госпођице Николине Михајловић, бриљантно и убедљиво изводећи три композиције, разгаливши присутне посебно својом последњом композицијом „Завет Косова – Суза Косоваˮ.
Овај својеврсни звучни колаж црквено-духовних песама водио је ђакон Владо Поповић, сабрат Светосавског храма, у улози конферансијера. После завршног обраћања и речи благодарности упућених од стране протојереја Бранислава Мркића, настојатеља Светосавског храма, свим учесницима и присутном свештенству на љубави коју су недвосмислено и радосно показали према Господу, Светом Сави и једни према другима, одјавна тачка припала је свим хоровима који су заједно громогласно отпојали тропар празника Васкрсења Христова.
Предивно вече изаткано у разбоју вишегласја успело је да извођаче и слушаоце уздигне у славословну уметничку раван која децу Божју сабира на неуморно трагање за животним смислом и открива да само заједница људи са Господом и међусобно јесте истинско живљење у историји и у вечности. Домаћини су сваком хоровођи и певачу поклонили пригодан дар, хоровођама букет цвећа, док је за све сабране приређено послужење.
