У навечерје великог празника Вазнесења Господњег, нешто после 17 часова, мошти светог Николаја Српског стигле су у наш престони град Београд.
Испред храма Вазнесења Господњег кивот са моштима великог угодника Божјег, светог Николаја Српског, који су из манастира Лелића и богоспасаване Епархије ваљевске допратили до Београда преосвећени епископи ваљевски Исихије и липљански и војни Доситеј са припадницима Војске Србије, дочекали су Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије; преосвећена господа епископи ремезијански Стефан, марчански Сава, новобрдски Иларион, јегарски Нектарије и топлички Петар; високопреподобни архимандрити Нектарије – главни секретар Светог Архијерејског Синода, Данило – директор Патријаршијске управне канцеларије, Георгије – игуман лелићки; заједно са свештенством Архиепископије београдско-карловачке и неколико стотина верних. После поздравног слова владике Илариона, служено је празнично бденије са молебном светом Николају Српском, а благочестиви народ престонице молитвено приступао поклоњењу светињи.
Поздравно слово Епископа новобрдског г. Илариона
– Свети наш Владико, српски и свеправославни, добродошао си нам у Београд! Ово време подсећа на оно време када су дочекивали Светог Василија Острошког тамо где је била потреба, па је епископ онога места, блажене успомене владика Атанасије, рекао: Свети Василије, помагај! Ми смо овде дошли да тебе, Свети Владико, замолимо да нам помогнеш зато што нам је помоћ твоја неопходна. Ето, Бог те је послао, Свети Владико, да благословиш српску престоницу, престоницу свих Срба, баш у ове дане.
Говорио је велики ава Јустин када је слављен Свети Сава у оно време када је Црква била гоњена да је то био српски Велики петак. Ево и сада, на твој празник, уместо да су цркве пуне и да узносе славу Богу, Ономе кога си ти животом својим прослављао, десио се Велики петак. Одрешено је баш на тај дан велико зло. Ерупција зла безименог се десила. Ми, деца Онога коме си ти служио и твоја деца, сада тражимо твоју заштиту, твој покров и очинску утеху, онако како су тражила деца у оном сиротишту у Богдају којима си био све, и отац и мајка. Нашем народу је потребан неко да га поведе, а ти Свети Владико, молимо те да даш снаге свима нама, а пре свега нашем светом Патријарху, да водимо литију ка Царству небеском, да наш живот буде течење ка вечности и сведочење да је заиста добро победило зло и да је живот победио смрт.
У ове дане постајемо свесни тога да се само раном исцељујемо, раном страдалог за нас Спаситеља Христа, онако како је давно Исаија прорекао да се Његовом раном ми исцелисмо. Али ево те ране крваве и та крв која је текла и Београдом. Онако како си ти прорицао дешава се. Питање је како ми живимо. Да ли свештеници по правди живе? Да ли калуђери за народ клече? Да ли девојке држе девојаштво? Да ли се момци смеју поштењу? Морамо да признамо да је тако како си ти говорио и прорицао. Зато те молимо да нам помогнеш да останемо на овом путу који смо изабрали и којим желимо да следујемо Ономе којем си ти следовао и да знамо увек, твојим молитвама, да страдање има смисла. Ти си целог свог живота страдао, а ево, и по твом престављењу не прекида се твоје страдање. Не прекида се напад на тебе онако како се не прекида напад на Онога коме си ти живот свој посветио. Молимо те да нам својим молитвама дометнеш вере, да нам даш снаге да од оне енергије распећа и страдања учинимо у себи, око себе и у свету у коме живимо ону енергију и дејство спасења.
Ових дана могли смо да се сетимо да човека тек препознамо у страдању. За Господа Христа је речено: Ево човека! и то баш у оним тренуцима када је Он најдубље страдао у спасењу целог света. Тако лице човечије, које је очишћено и умивено страдањем, видимо у светлим примерима људи који су положили животе за свој ближње и то тамо где смо најмање очекивали да ће зло да нападне, тамо где смо мислили да смо најсигурнији. Али опет, светлост вечног живота и вечне радости ту је заблистала. Пред нама блиста пример једног чувара, једног анђела чувара деце, који је живот свој положио за ту децу коју је волео и која су њега волела. Кажу: Он је био најбољи човек у тој школи. Блистав пред нама је пример детета које је стало пред зло, успротивило му се и том храброшћу спасло животе својих другара. Блистају пред нама и примери родитеља који су скоро сатрвени болом, али не одустају од вере у коначну победу добра, не одустају од вере у људе и даље виде добро у људима. То је оно семе који си ти, Свети Владико, усадио овоме народу. Зато те сви молимо да даш снаге нама, нашој Цркви, предвођеној нашим светим Патријархом, да имамо снаге да пред собом увек видимо Васкрслога Господа Христа, да Њему само следујемо и да не мрзимо човека него да мрзимо зло.
Свети Владико, није случајно да си опет овде са нама у престоници у ове дане. Нека твоје молитве буду са свима нама. Умудри нас да прихватимо да оно што си говорио, понављајући речи Господа Христа, да се не бојимо оних који убијају тела, јер душе не могу убити; да се трудимо да благодаћу Божјом убијемо грех у себи, а да оживљујемо својим духом себе, али и оне око нас. Певао си, Владико: Добро дошао, Христе! Људи, радујте се! Хоћемо и ми данас да кажемо: Добро дошао, Христе! јер собом ти нам Њега доносиш, Његов благослов, Његов вечни живот, Њега којиј се у теби прославио.
Нека бисмо сви већ сада, али и у вечности, прослављали Њега, заједно са тобом, у Царству небеском и нека бисмо заједно били у оној Небеској светој Литургији са Светим Савом, са свим светим мученицима. Свети Владико, благослови и ову децу која су пострадала и нека нађу места у близини Божјој и нека би нас тамо у Царству небеском дочекао, да се заједно радујемо вечно, да прославимо Бога за све што се десило, да нам Бог да снаге да можемо у тај дан да кажемо: Хвала Ти, Боже, на свему и заиста је све имало смисла, да прослављамо Њега, заједно са тобом, који је Вечни Смисао, заједно са Његовим Беспочетним Оцем и Духом који кроз Оца исходи кроз све векове. Амин. Христос васкрсе!
***
Кивот са светим моштима из манастира Лелићa је кренуо пут Ваљева у подневним часовима. У литији коју је градским улицама предводио Епископ ваљевски г. Исихије, кивот је пренет из храма Покрова Пресвете Богородице у величанствени храм Васкрсења Господњег, где је служен акатист Светом владики Николају, а потом је кренуо ка престоном граду српског народа у пратњи Војске Србије.
Светитељеве мошти у Београду ће боравити до недеље, 27. маја, ради утехе и духовног окрепљења верног народа у овим тешким данима. На сам дан градске славе, Вазнесење Господње, 25. маја, мошти ће бити изложене на поклоњење и целивање у Вазнесењској цркви, где ће Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовати светом Литургијом са почетком у 9 часова, а потом и освештати и преломити славски колач у присуству челника града. Кивот са моштима Светог владике Николаја Српског ће од 19 часова предводити Спасовданску литију, од Вазнесењског до Светосавског храма, пред којим ће Светејши Патријарх г. Порфирије служити молебан за нашу децу и наш народ, да нас Господ закрили десницом својом.
Мошти Светог владике Николаја Жичког, Охридског и Лелићког боравиће у Саборном храму српског народа, Спомен-храму Светог Саве на Врачару закључно са вечерњим богослужењем у недељу, 27. маја 2023. године.
Извор: https://spc.rs
