У петак, 28. априла 2023. године, у свечаној дворани Матице српске одржана је свечана академија поводом Дана Библиотеке Матице српске. На почетку свечаног програма Његово Преосвештенство Епископ бачки господин др Иринеј је благословио скуп и упутио присутнима поздравне речи:
„Уважени господине председниче Матице српске, уважени господине управниче Библиотеке Матице српске, уважени господине изасланиче председника Републике, уважене госпође и господо, драга браћо и сестре, Христос васкрсе! Као и ранијих година, пала ми је у део част и радост да могу да се укратко обратим овом часном скупу и да га благословим у својству надлежног Епископа овога града и ове Епархије.
Свето Писмо или Библија, како се друкчије зове, а Библија у преводу значи књига или књиге, показује да наша Црква – уосталом, и друге хришћанске инославне Цркве, а, додајем, и друге светске велике религије имају такође своје посебно уважаване књиге које сматрају светима – по нашој вери, реч Божја, Откривење Божје, богонадахнута Божја реч, постоји не само као усмено предање или као жива реалност у Цркви него и у виду књиге, што не може бити случајно, без Промисла Божјег. Та чињеница да постоји Свето Писмо, да постоји Библија, да постоје књиге или књига за које велимо да нису само чисто људска творевина него да су Божји дар Цркви и свету, показује да књига има, међу разним другим творевинама људскога духа, посебно место и вредност за нас који смо чланови Цркве и баштиници оне културе коју је Црква створила и међу нашим прецима и у читавој тадашњој Европи, после и широм света, од које, нажалост, данас перу руке многи у Европи, а ја се надам да наш народ то неће учинити. Напротив, са друге стране, извео бих из тога кратак закључак, али надам се јасан и онима који засада уствари не желе да разумеју овакве поруке: свака књига која одражава вечне вредности, додао бих и врлине – реч која се данас систематски избегава као непожељна за такозвану секуларну Европу – свака, дакле, књига која у себи садржи вредносне садржаје, врлинске, етичке, моралне, духовне, сазнајне и друге, самим тим је, неком невидљивом, али веома реалном нити, повезана са Књигом над књигама, са Светим Писмом, сведочећи оно што је добро, што је лепо, што је истинито, што је вечно и непролазно. Наравно, постоји и антипод таквим књигама као и у свему другоме. Као што постоји Христос Распети и Васкрсли, постојаће у историји и Антихрист и данас постоји кроз своје претходнице делатне у овом нашем палом свету. Међутим, та чињеница да постоји такав антипод не може ни да угрози ни да умањи непролазни карактер онога што је по себи неотуђиви део духовнога. Дух не умире, дух оживотворава. Зато свака библиотека, а посебно ова часна Библиотека Матице српске – која је најугледнија и можда најбогатија у нашој Отаџбини – заслужује наше најдубље поштовање и сви који су се од почетка до данас трудили у њој и трудиће се убудуће заслужују нашу благодарност и љубав, а, наравно, то нас све и обавезује. Не можемо пристати на такав дух где се каже: Књига више није потребна, имамо компјутере, имамо интернет, књига је прошлост. То није прихватљиво за иоле културан део човечанства, а ни за нас Србе.
Господ нека благослови све вас и сав наш народ и сав свет, тојест све људе добре воље. Христос васкрсе!ˮ
Поздравне речи упутили су и професор др Драган Станић, председник Матице српске, и г. Дејан Савић, саветник председника Републике Србије за културу.
Беседу о књизи и библиотеци изговорио је г. Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске. Професор др Зоран Ђерић прочитао је саопштење жирија о добитнику награде Златна књига библиотеке Матице српске, а потом је управник Библиотеке матице српске уручио награду др Владимиру Пишталу, који је тим поводом изговорио пригодну беседу.
На крају свечане академије уручене су захвалнице Библиотеке Матице српске Библиотеци Града Београда и мр Катици Шкорић.
У уметничком делу програма учествовао је хор Богословије Светог Арсенија из Сремских Карловаца.
Свечаној академији поводом Дана Библиотеке Матице српске присуствовали су Епископ мохачки г. Дамаскин, протојереј-ставрофор Јован Милановић, ректор Богословије Светог Арсенија, као и многобројне личности из јавног и културног живота Новог Сада.
