Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије разговарао је 27. децембра 2022. године у Патријаршијском двору у Београду са г. Александром Вучићем, председником Републике Србије.
У разговору је учествовао Преосвећени Епископ бачки г. Иринеј, члан Светог Архијерејског Синода.
Обраћајући се бројним представницима медија, Његова Светост Патријарх г. Порфирије је истакао:
– Хвала вам што сте дошли данас у Српску Патријаршију. Никада овде није било оволико новинара, а не знам да ли сам икада имао прилику да будем на било ком другом месту и да сам испред себе имао толико камера и фотоапарата. Та чињеница показује не само да сте сви заинтересовани за оно што смо господин Председник и ја разговарали o ономе што се дешава на Косову и Метохији. Тамо је ситуација заиста веома озбиљна, тензије су досегле тачку из које могу да се отворе путеви које наравно нико од нас не жели. Такви путеви нам не би донели мир нити било какву равнотежу.
Нема много тога што бих рекао овом приликом, а посебно после јучерашњег дана који је за мене лично био истински, мало је рећи, тужан. Међутим, и није толико важно да ли је био тужан за мене, него је много важније што је био веома тужан за многе људе, нашу браћу и сестре на Косову и Метохији, за наше монахиње, монахе и свештенство, који су са радошћу и нестрпљењем очекивали да поглавар и духовни отац њихове Цркве дође у оквиру својих редовних програма, пре свега, у Пећку Патријаршију, и да се у овим тешким тренуцима заједно са њима, као што је бивало увек, помоли за све наше људе којима нимало није лако на Косову и Метохији, који страдају, али и за све људе света, за мир у свету, а пре свега и изнад свега за међусобно разумевање, за суживот и за мир између Албанаца и Срба.
Сигурна је чињеница да само својим напорима можемо боље разумети једни друге, а вековима на простору Косова и Метохије живе заједно Срби и Албанци. Срби су на Косову и Метохији готово петнаест векова, а четири или пет векова Срби и Албанци заједно живе на том простору. Дакле, капацитети и потенцијали, оно што је иза нас, су такви да нас у најмању руку уче да, ако постоји добра воља, може се наћи пут у заједнички живот, пут који води у оквир у којем за сваког има места. У овом тренутку, без обзира што ми је било забрањено да одем на Косово и Метохију, ја сам пре свега сигуран, а уверавам у то и сву нашу браћу и сестре на Косову и Метохији, да ћу, не чекајући дуго, бити заједно са њима и да ћу се заједно са њима молити Богу за све ово што сам навео. Нећу да улазим у оквир шта су грађанска права, шта су верске слободе, то сви добро знате. Само ћу рећи једну ствар: Пећка Патријаршија за наш народ, за нашу Цркву, за сваког поглавара наше Цркве, јесте оно што је Ватикан за Римокатоличку Цркву. Замислите сада да неко без икаквог разлога, са некаквим, најблаже речено, комичним образложењима, само зато што му се хоће, забрани Папи да уђе у Ватикан или оде у Латеран. Ово кажем због тога што сам сигуран да би читав свет устао на ноге и да не постоји под капом небеском неко, ко има било какву позицију са које одлучује, да не би дигао свој глас како би штитио право поглавара Римокатоличке Цркве. Болна је и та чињеница или питање које можемо себи поставити: да ли постоји иједан поглавар неке верске заједнице који не може да посети свој народ, своје вернике, и који при том не може да уђе у своју кућу?! Манастир Пећка Патријаршија је имовина Српске Православне Цркве, а при том, већ сам рекао, кућа поглавара Српске Православне Цркве, њеног Патријарха. Ја сам покушао и јуче, у неким директним контактима са људима за које мислим да могу да помогну да таква бесмислена, апсурдна, ирационална забрана буде уклоњена. Поновићу и сада, апелујем на оне за које мислим да сигурно могу, бирам речи, па ћу употребити најблажу, да утичу на оне који у Приштини доносе одлуке, па и одлуку о томе да се забрани Патријарху без икаквог разлога да оде својој кући, да утичу да се та одлука промени.
Што се тиче ситуације на Косову и Метохији, ми нисмо неко ко може да зна шта се све дешава. У разговору са господином Председником имали смо многа питања, а много тога нам је и он рекао, оно што сматра да треба да имамо у виду. Ја сам поновио и подвукао оно о чему и сам Председник говори, да морамо учинити све да се по сваку цену сачува мир. Молио сам лично и Председника, као и Владу Србије коју молимо преко њега, да учине све да се сачува мир и да, не дај Боже, не дође до оружаних сукоба, јер они никоме добро донети неће. У исто време молим и оне који имају власт у Приштини, али једнако молим, подвући ћу још једампут, и велике силе, политичке институције које су важне и доносе одлуке у центрима моћи, одлуке које неретко утичу на животе свих нас, да и они дају све од себе да помогну да се сачува мир и да људски животи буду интерес већи од сваког интереса. Ја сам потпуно сигуран да они то могу, а молим се Богу да у ове претпразничне дане Бог Својом љубављу, Својом благодаћу дотакне умове и срца свих људи, нарочито оних који живе на Косову и Метохији, и да Бог дâ мира између Албанаца и Срба, као и да свима нама, православним хришћанима који славимо Божић, то буде дан радости, дан мира, дан љубави.
Хвала вам још једампут на стрпљењу и на жељи да нас посетите данас овде и да чујете оно што имамо да кажемо, а још више хвала унапред што знам да ћете ви са своје стране, јер медији нису неважни, учинити све да се сачува мир у нашој јужној покрајини. Знам, у исто време, да то нимало није лако онима који раде у медијима, који су новинари и други, јер понекад, као и свако ко је запослен, морају да уобличе у извештај оно што би хтео или што хоће онај чија је то имовина. Дакле, ваш посао нимало није лак, али када су људски животи у питању, понављам опет, нека нам свима у ове претпразничне божићне дане буде највећа цена људски живот, сваки људски живот. Нека нам то буде највећи интерес, важнији и од неког нашег личног, привременог интереса који понекад, није ништа друго, него само део нашег конформизма. Нека вас Господ благослови, да вама и вашим породицама дâ сваку благодат и добро, као и да прославите у радости Божић који нам предстоји, како бисмо онда могли да чујемо реч анђела: Не бојте се! Јер, ево, рађа се Господ да би нам показао управо то да је Он увек на страни истине, правде и да се рађа да бисмо одагнали из себе сваки страх. Дакле, не бојте се и певајмо песму: Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља. Живели и Христос се роди!
* * *
Председник Србије г. Александар Вучић рекао је да је и протекле ноћи и јутрос разговарао са патријархом Порфиријем и упознао га са ситуацијом из различитих углова, и политичког и безбедносног:
– Јучерашња забрана уласка Његовој Светости и неомогућавање да оде у Пећку Патријаршију најбоље говори о онима који су то извели, а то су само делимично власти у Приштини. Они који су најављивали да ће то осудити, то су урадили на начин да ме је било срамота. То је једна од највећих срамота које су могли да приуште себи, а не нама. Из срца нашег народа на Косову и Метохији они не могу да отму нашег Патријарха, али је важно да видимо како одлучују о нама и нашем народу. Барикаде су чин протеста, то осуђују, а где то може да се догоди у свету да неком поглавару Цркве забране кретање? Због чега неко тако хистерично тражи укидање барикада? Па да би протерали Србе са севера Косова! Те путеве користе само Срби, тим путевима не иду Албанци. Што журите, као да смо их ми поставили? Шта уствари хоћете?
Свакодневно водимо разговоре са представницима међународне заједнице. Они су тешки, али морамо да их водимо. Нису изашли Срби на барикаде јер им се ћефнуло. Они који су заједно са НАТО земљама згазили суверенитет Србије, газе резолуцију УН, Кумановски споразум, дрзнули су се да говоре о неком територијалном интегритету и још вам говоре да вам цури време. Добро је да знамо да они желе сукобе, убиства Срба, и да треба сви да знају да је то истина. Срби су изашли на барикаде јер им је речено да ће формирати ЗСО још пре десет година, па да не могу на референдум, али да ће моћи на изборе. Онда упадају у изборне комисије, хапсе људе. Ухапсили су Пантића под оптужбом да је ратни злочинац, а није био док је био полицајац. Дајте Пантићу да се лечи, да иде у кућни притвор или макар да буде у Косовској Митровици и тражимо да се поштује оно што је потписано још 2013. године.
На сталној смо вези са међународном заједницом. Разговарамо и са Мирославом Лајчаком и са Габријелом Ескобаром и покушавамо на све начине да се сачува мир. Ми ћемо да наставимо да тражимо компромисна решења, где год видимо неки и најмањи прозор. Ја ћу да идем свуда да разговарамо и са нашим народом. Да ли ћемо у томе успети, то не зависи од нас. И када смо имали кризу у јуну, начин на који хоће да нас здробе показује да не треба да имамо сумњу да ће се то наставити, јер видите да имате некога ко уопште неће да разговара. Који је циљ рушења Срба осим страдање и прогон Срба? Чак и да успемо и изађемо из овога, а знам колико се сви моле за то, биће нешто ново за петнаест дана, јер је њихов циљ избацивање Србије са Косова и Метохије и избацивање свега што је према њима непослушно и зато сва ова хапшења.
Извор: https://spc.rs
