„Оно што су Јерусалим и Христов гроб за све хришћане,
то су Милешева и гроб Светог Саве за све Србе.ˮ
Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа бачког господина др Иринеја, Гимназија „Јован Јовановић Змајˮ у Новом Саду, у сарадњи са Службом за поклоничка путовања Епархије бачке Светињама у походе, организовала је путовање у манастир Милешеву.
У суботње јутро, 15. октобра 2022. године, гимназијалци су – заједно са својим вероучитељима, ђаконом Дамјаном Љујићем и Иваном Костићем, и професорима српског језика и књижевности Миланом Зељковић, мр Наташом Будимир и др Јасмином Пивнички – пошли у молитвени сусрет са Милешевом, једном од наших највећих светиња, извориштем постојања и јединим предусловом за опстанак. Ходочашће ка Милешеви било је поклоњење и својеврсно молитвено обраћање Светом Сави. Ово вековно живо место, сазидано 1219. године у рашком стилу на ушћу Косаћанке у реку Милешевку, постала је једна од најзначајнијих српских светиња управо када је у њу пренето часно тело Светог Саве. Стога она представља почетак идентификационог пута сваког младог човека, јер српски манастири представљају духовне, културолошке и историјске симболе нашег постојања. Свакодневне похвалне песме и узношење поклича „Радуј се светитељу Саво, први пастиру и учитељу српски, дивни чудотворче…ˮ сведоче о непрекидном умножавању дарованих талената од Господа током претходних осам векова самосталности Српске Православне Цркве. Време сведочи да је Свети Сава нераскидиво повезан са историјом свог народа.
По доласку у манастир, ученици и професори су присуствовали Акатисту над кивотом Светог Саве и бденију испред велелепних фресака из 13. века и најсјајнијом међу њима – фреском Белог анђела на Христовом гробу. У манастирској гостопримници била је уприличена трпеза љубави захваљујући игуманији Аквилини и сестринству милешевске обитељи. Уз песме духовне и песме из народне баштине и тонове са виолине и гитаре, прославили смо матерње мелодије на српском, грчком и руском језику.
У недељу је светом Литургијом началствовао протојереј-ставрофор Никола Перковић, уз саслужење ђакона Дамјана Љујића који је одржао и беседу. У црвеном салону је уследило окрепљење и богоугодан разговор са игуманијом и мештанима околних места, а затим је уприличен обилазак ризнице. После ручка у гостопримници, опростили смо се од духовног средишта у подножју старог града Милешевца, жубора реке Милешевке, милешевских звона и несебичне, немерљиве, окрепљујуће и надахњујуће љубави милешевске обитељи која негује традиционално српско гостопримство. Лепоту нашег сунцем и молитвом окупаног ходочашћа употпунио је и обилазак два манастира у Овчарско-кабларској клисури, једној од најлепших клисура у Србији: на почетку – манастира Ваведења, а на повратку – манастира Благовештења. Благодарећи Господу и свима који су свесрдно допринели да се пре две деценије верска настава врати у српске школе, поново можемо дарове наших предака поносно предати и нашим потомцима.
Др Јасмина Пивнички
