У уторак, 29. јуна / 12. јула 2022. године, на празник Светих апостола Петра и Павла, у жабаљској библиотеци је одржан културно-уметнички програм под називом Византијска духовна култура у српском наслеђу, као део тродневне манифестације Петровдански дани православног културног наслеђа, коју су организовале Управе православних парохија у Жабљу и Чуругу у сарадњи са Општинском народном библиотеком „Вељко Петровићˮ Жабаљ.
На почетку програма, гостима и учесницима се обратила уредница културног програма библиотеке Варја Нешић и захвалила се на усрдној и континуираној подршци и сарадњи у организацији ове манифестације директору библиотеке општине Жабаљ, г. Миловану Миркову, као и протојереју Миладину Бокорцу, архијерејском намеснику жабаљском, и свештенству архијерејског намесништва жабаљског
Вече је било замишљено као својеврсни уметнички перформанс који би сведочио лепоти присуства византијског наслеђа у плодовима српске културе, поготову у смислу појачаног интереса стваралаца за ово наслеђе данас.
Презвитер Радоје Марковић је у свом излагању подвукао основне историјске и културолошке услове додира византијске културе са српском у средњем веку, истичући превасходне посреднике у овим додирима – светородну лозу Немањића.
Господин Перо Цвјетковић, живописац из Чуруга, овом приликом је на летњој позорници изложбено представио своје радове у различитим техникама и формама и упутио посетиоце у основе разумевања значаја иконе у свакодневном узрастању човека у православној вери.
Програм је пропраћен наступом хора Школе црквеног појања „Свети Јован Дамаскинˮ из Новог Сада, који је у сагласју са читањем стихова модерног српског песника Ивана В. Лалића увео посетиоце у хармонијске лепоте стиха и музике инспирисане древним наслеђем Византије.
Поменутом значајном песнику националне књижевности с краја 20. века читањем стихова се посветила Дубравка Дудић, а уредница културног програма је, тумачећи основе поетике песника, затворила ово вече, наглашавајући значај мере и сагласја као очуваних античких идеала унутар једне хришћанске културе и цивилизације каква је била Византија, која нам се као културни феномен, управо због тренда прекомерности у савременом свету, показује не само стваралачки интересантом већ и насушно потребном.
