У суботу, 14. маја, у Светосавском храму у Новом Саду, васкрсно вечерње богослужење је служио протојереј Марко Ђурић, парох каћки, уз саслужење свештеникâ Остоје Нијемчевића и Милана Ђурића и ђакона Владе Поповића. Вечерње је претходило смотри хорова, којом су настављене свечаности у оквиру Светосавских дана. На јектеније је одговарао храмовни хор, а појање вечерњих химни су произнели свештеници гости и домаћини.
Музичку гозбу под сводовима Светосавског храма отворио је црквени хор из Чуруга, са три врло захтевне и веома вешто изведене композиције под диригентском палицом Леонтине Јанковић. Њима је следио бриљантан наступ хора Успенског храма Антифон под руководством Живана Поповића, затим је наступио хор Алмашког храма Свети Стефан Дечански, под уметничком управом Светлане Грујић, који је мајсторски отпојао, такође, три нумере. Иза доказано квалитетних музичких снага, наступио је најмлађи, али веома квалитетан хор Светониколајевског храма из Каћа својим веома упечатљивим и зналачким доприносом. У својству хора домаћина сабранима се представио хор Светосавског храма под управом Марије Боројевић, такође умешно изводећи три композиције. Одјавна тачка припала је хору домаћину у виду тропара Светом и богоносном оцу Сави, а после обраћања и речи благодарности упућених од стране протојереја Бранислава Мркића, настојатеља Светосавског храма, свим учесницима и присутном свештенству на љубави коју су недвосмислено и радосно показали према Господу, Светом Сави и једни према другима.
Овај својеврсни звучни колаж црквено-духовних песама водио је својом конферансом ђакон Владо Поповић. Ово предивно вече изаткано у разбоју вишегласја успело је – колико извођаче, можда још више слушаоце – да уздигне у славословну уметничку раван која децу Божју сабира на неуморно трагање за животним смислом и открива да само заједница људи са Господом и међусобно јесте истинско живљење у историји и у вечности. Домаћини су сваком хоровођи и певачу поклонили пригодан дар, док је за све сабране приређено послужење.
[carousel_slide id=’48217′]
