У оквиру новог издања емисије „Богослужбене особености празникâ српских светитељаˮ на таласима Радио-Беседе, пажњу смо посветили свештеном спомену преподобног и богоносног оца нашег Симеона Дајбабског, чије свете мошти почивају у Светоуспенској обитељи манастира Дајбабе изнад Подгорице.
Преподобни Симеон је рођен 1854. године на Цетињу, у доњокрајском братству Поповића, а на крштењу је добио име Саво. Основно школовање завршио је на Цетињу. Касније се образује у Кијевској богословији, а потом и у тамошњој Духовној академији, надахњујући се животима и подвизима оснивача и преподобних отаца Кијевске Лавре. У Кијеву је замонашен и рукоположен у чин јеромонаха, а 1888. године враћа се на Цетиње, где му је одређена служба у манастиру Светог Николе на Врањини, а годину дана касније и у манастиру Острогу, где је био и предавач у тамошњој монашкој школи, коју је покренуо тадашњи митрополит Митрофан Бан.
На основу чудесног виђења, које му је Бог открио, јеромонах Симеон је иницирао градњу цркве на месту данашњег манастира Дајбабе крајем деветнаестог века. Остатак свог живота јеромонах Симеон је провео служећи новооткривеној дајбабској светињи, а ту га је, као дајбабског јеромонаха, посетио архимандрит Јустин Поповић, велики српски теолог. Преподобни Симеон Дајбабски упокојио се у Господу 19. марта/1. априла 1941. године. Његове мошти су откривене 1996. године у манастиру Дајбабе, на 55. годишњицу од његовог упокојења.
Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве је 29. априла 2010. године прогласио светитељима архимандрита Јустина (Поповића), духовника манастира Ћелије код Ваљева, и архимандрита Симеона (Поповића), настојатеља манастира Дајбабе код Подгорице.
Аутор емисије: катихета Бранислав Илић
