Божићни пост је установљен ради тога да бисмо се пре празника Христовог Рођења очистили покајањем, молитвом и постом и како бисмо чистог срца, душе и тела могли са страхопоштовањем да дочекамо Сина Божјег Који се јавио свету. Другим речима, Божићни пост има сврху да нас припреми за достојно слављење празника Рождества Христова. Овај пост нас подсећа на пост старозаветних патријараха и праведника који су у посту и молитви очекивали долазак Господа Исуса Христа. Установљавање Божићног поста, као и других вишедневних постова, датира се у прве векове хришћанства. О историјском развоју овога поста постоје многобројна сведочанства на Западу, почев од четвртог века, док су сведочанства на Истоку о истом посту ретка и доста позна. Већ од 4. века свети Амвросије Милански, Филистрије и блажени Августин помињу у својим делима Божићни пост. У 5. веку је о Божићном посту писао Лав Велики. Првобитно је Божићни пост трајао седам дана. У Ипотипосису и Дијатипосису из 9. столећа постоје детаљна упутства о посту који претходи празнику Христовог Рождества. На сабору који је одржан у Цариграду 1166. године, у време цариградског патријарха Луке Хрисоверга и византијског цара Мануила Комнена, утврђено је да Божићни пост траје четрдесет дана.
Говорећи о Божићном посту, свети Симеон Солунски је посведочио следеће: „Пост божићни представља пост Мојсијев, који је, постећи четрдесет дана и четрдесет ноћи примио речи Божје са словима на каменим таблицама, а ми постећи четрдесет дана примамо Слово (Реч) Бога Живога од Дјеве, не писану на камену, но оваплоћену и рођену. Свети Фотије патријарх Цариградски је о посту поучио следеће: „Пост благопријатан Богу је онај који подразумева поред уздржања од хране и удаљење од сваког греха, мржње, зависти, оговарања, неумесних шала, празнословља и других зала. Онај који пости само телесно не трудећи се у врлини личи на човека који је саградио лепу кућу, али у њој живи са змијама и скорпијама”.
