Црква Хора у Константинопољу, која је донедавно била музеј, а од 21. августа 2020. године постала је џамија, најважнији је споменик палеолошког периода. Због свог јединственог иконографског садржаја једна је од најважнијих уметничких остварења византијске уметности.
Саборни храм цркве Хора саградила је између 1077. и 1081. године Марија Дукена, ташта императора Алексија I Комнина, на месту старије грађевине. Алексијев син Исак Комнин темељно је поправио храм 1120. године. Много касније, између 1316. и 1321. године, Теодор Метохит, велики логотет за време владавине Андроника II Палеолога и учењак иза којег су остали важни списи, обновио је грађевину, додао спољну припрату и јужни параклис, а потом их украсио мозаицима и фрескама.
Јужни параклис је припојен и украшен 1315 – 1320. године о трошку Метохита, како би се цркви прикључила и гробница ктитора. Иконографски садржај је у складу са намером да се од места направи параклис са гробним местом. Импозантна композиција Христовог силаска у ад украшава свод, док монументална представа Другог доласка Христовог и Страшног суда покрива највише делове источног дела. Две представе из чуда Господњих – Васкрсење сина наинске удовице и Васкрсење Јаирове кћери, заокружују садржај источног дела параклиса, који у целини изражава Христову победу над смрћу. Декорација доње зоне свода параклиса приказује Дјеву Марију у природној величини како приноси Богомладенца свом образу и она је окарактерисана као „једна од најемотивнијих приказа Богородице Елеусе (Милостиве) у византијској уметности”. Због заслуга за велико ширење богослужбеног поштовања Богородице, приказана су и четворица светих химнографа: Јован Дамаскин, Козма Химнограф, Теофан Начертани и Јосиф Химнограф, који су у византијску химнографију увели основе православног учења о Пресветој Богородици. У серији сценâ Старог Завета, изванредан је приказ Јаковљевих лествица на западној страни јужног зида. Западни део је украшен сценама из Старог Завета, које представљају праслике Пресвете Богородице и сликом формирају химну Богородици.
Извор: https://orthodoxtimes.com
(Приредио вероучитељ Ђорђе Гојић)
