Хришћански храм као богослужбена грађевина јесте место (простор) у којем се хришћани окупљају ради саборне молитве, слављења Бога и заједничког приношења бескрвне жртве. Због тога је у Светом Писму за храм уобичајен назив Дом Божји и Дом молитве, истакли смо у деведесет и петом издању емисије Светотајинско богословље.
У оквиру новог издања емисије о светим Тајнама наше Цркве говорили смо о деловима и символици храма, као увид у тему освећења – троносања храма.
Хришћански храм је добио назив по хришћанској заједници – Црква због тога што је добио и њене особине. Реч је о богослужбеном простору намењеном за служење свете Литургије. Простор храма подразумева и претпоставља Онога Којем се служи и оног који служи, Бога и човека. Он се поима као слика – икона Цркве, мистичког Тела Христовог, и символички изражава оно што је немогуће да се изрази непосредно.
Светоотачки је став да света Црква носи обличје и слику Бога, јер у подражавању и обрасцу има једно исто дејство с Њиме. Затим, по светом Максиму, Црква јесте човек, имајући олтар као душу, а божански жртвеник као ум, и храм као тело. Према тумачењу светог Симеона Солунског, храм праобразује Христа као Богочовека где је Божанство невидљиво, а човечје видљиво.
Аутор емисије: катихета Бранислав Илић
