Поред свете Евхаристије и свете Тајне просветљења (крштења), света Тајна јелеосвећења се сврстава међу најстарије свете Тајне у Цркви, истакли смо у осамдесет и другом издању емисије „Светотајинско богословљеˮ.
Према сведочанству многих тумача последовања свете Тајне јелеосвећења, већ на почетку своје апостолске мисије свети апостоли „помазиваху уљем многе болеснике, и исцељиваху” (Мк. 6, 13). А да исцељивање болесникâ није била привилегија само апостолâ, већ да је оно од самог почетка постала литургијском праксом Цркве, сведочи апостол Јаков у својој Саборној посланици, обраћајући се хришћанима из „дванаест племена расејаних по свету”, и подстичући их речима: „Болује ли ко међу вама? Нека дозове презвитере црквене, и нека се моле над њим, помазавши га уљем у име Господње” (Јак. 5, 14).
У оквиру друге емисије о светој Тајни јелеосвећења говорили смо о историјском развоју последовања, уз посебан нагласак на молитве и свештене радње, али не заборављајући на значајну улогу приноса – уља (јелеја). Употреба освештаног јелеја при молитви за исцелење болесних, условљена је терапеутским својствима придаваним уљу, али и црквеном свешћу о посредничкој улози материје у животу и освећењу човека, ради постизања крајњег циља – оздрављења пале природе и измирења са Господом.
Аутор емисије: катихета Бранислав Илић
