Јелена Драгаш Палеологина
Јелена Драгаш Палеологина била је кћи јединица господина Константина Драгаша. Верује се да је њена бака Теодора била сестра цара Стефана Душана. Није познато под којим околностима је Јелена, кћи српског обласног господара, испрошена за византијског цара Манојла II Палеолога. Манојлово и Јеленино венчање уприличено је у цркви Свете Софије 10. фебруара 1392. године. Већ сутрадан, 11. фебруара, тек венчани пар крунисан је царским венцем. Тако је Јелена Драгаш постала једина Српкиња августа Ромеја, чији је живот био везан за тројицу последњих византијских царева – Манојлу II била је супруга, а Јовану VIII и Константину XI Драгашу мајка. Учени и многопоштовани савременици посвећивали су јој надахнуте књижевне саставе у којима су хвалили њену побожност, смерност, скромност и племенитост. Царица се одликовала и даром за вођење државних послова. Закључење мира са султаном Муратом II 20. јануара 1424, када је Манојло II лежао у болесничкој постељи, у великој мери представља плод њених дипломатских потеза о којима се данас мало зна. После Манојлове смрти 1425. године, Јелена се замонашила под именом Ипомонија. У време одржавања сабора у Фиренци, царица мајка се одлучно супротставила политици Јована VIII наклоњеног успостављању црквене уније. Када је Јован VIII умро 31. октобра 1448. године, Ипомонија је верољубље ставила изнад мајчинских осећања, те је забранила да се име њеног сина помиње на Литургијама заједно са именима осталих василевса. Њен лик сачуван је на минијатури у једном грчком рукопису који је Манојло II даривао опатији Сен Дени у Паризу. Ту је приказана царска породица – цар и царица с тројицом синова – како прима благослов од Пресвете Богородице и малог Исуса. Уз царичин лик стоји натпис: „Јелена у Христу Богу верна августа и автократориса Ромеја Палеологина.ˮ У народу је сачувано предање по коме је царица Јелена, заједно са оцем Константином, ктиторка манастира Светог Јована Богослова у живописној клисури реке Јерме код села Поганова у пиротском крају. Ипомонија се упокојила 23. марта 1450. године. Сахрањена је поред супруга Манојла II, у престоничком манастиру Христа Пантократора, царском маузолеју.
