Манастир Бођани

Манастирска 12, 21427 Бођани
064/800-29-00
manastirbodjani@eparhijabacka.rs
manastirbodjani@yahoo.com

По предању, манастир Бођани је основан 1478. године, у време угарског краља Матије. Предање говори да га је подигао трговац Богдан из Далмације, који је у Бачкој боравио због трговине, па се, оболевши од очију, нашао на месту данашњег манастира. Ту се налазио извор лековите воде у коме се Богдан умио, после чега се помолио и заветовао да ће, ако му се поврати вид, на том месту подићи цркву посвећену Богородици. Када му се здравље повратило, Богдан је, уз помоћ српског војводе Дмитра Јакшића, добио сагласност краља Матије да подигне цркву, сагради манастирске келије и обезбеди имање за издржавање монахâ.

Први игуман манастира био је јеромонах Никанор, пострижник манастира Ресаве. Приликом коначног освајања Бачке 1541. године, Турци су до темељâ разорили манастир, а обновио га је, 1565. године, игуман Василије Пожаревљанин, који је, код Топол-паше у Бачу, измолио право да на месту некадашњег манастира подигне нову цркву и да манастир поново добије своје некадашње поседе и слободе. Нова црква је била саграђена од дрвета јер турске власти нису допустиле да буде зидана. Манастирски поседи (оранице и виногради) налазили су се у сомборској и бачкој нахији. Манастир је постојао за све време турске управе, о чему сведочи више записа из 16. и 17. века. Монаси манастира Бођани избегли су 1675. године пред насиљем околних Турака у оближњи дунавски рит Округлицу и тамо су провели три године, а 1678. године су се вратили у спаљен и разорен манастир, који су игуман Кирил и његово братство поново изградили од дрвета. После Велике сеобе Срба патријарх Арсеније III Чарнојевић предложио је 1694. године аустријском цару Леополду I да за епископа сегединског и јегарског, са епископском столицом у манастиру Бођанима, именује Јефтимија Дробњака, те је овај манастир, неко време, представљао и духовно средиште Бачке. Трећа манастирска црква страдала је 1711. године због поплаве, те је 1722. године, средствима ктитора Михајла Темишварлије, имућног Србина из Сегедина, подигнута данашња црква од тврдог материјала, о чему сведочи запис изнад улазних врата у храм. Црква припада типу рашке градитељске школе и њена основа је у облику уписаног крста. Манастирски храм је посвећен празнику Ваведења Пресвете Богородице.

О трошку ктитора цркву је 1737. године иконописао знаменити уметник, сликар, графичар и иконописац Христифор Жефаровић, тако што је сликао уљаним бојама по осушеном зиду, за разлику од ранијег начина иконописања фресака на влажном малтеру. Бођански живопис представља Жефаровићево најпознатије дело.

Иконостас бођанске цркве представља изузетно уметничко дело на китњастој позлаћеној дрворезбарији. Иконостас су, између 1745. и 1748. године, у барокном маниру прилагођеном православном сликарском наслеђу, начинили руски иконописци Јов Василијевич и Василије Романович. На иконостасу су делимично радили и српски сликари Василије Остојић и монах Симеон Балтић, а данашње царске и олтарске двери сликане су крајем 18. или почетком 19. века.

У храму манастира Бођани, изнад Богородичиног трона, налази се и чудотворна икона Богородице Одигитрије, заштитнице манастира и Епархије бачке. Настала је, вероватно, у другој половини 17. века, а сматра се да ју је иконописао руски јеромонах Василије. У Бођане је донета крајем 17. или почетком 18. века. Молитвено поштовање ове бођанске иконе било је снажно већ у 18. веку, када је њену графику, са најстаријим визуелним приказом манастира, начинио 1758. године Захарија Орфелин. Српска Православна Црква уврстила је икону Богородице Бођанске у ред канонизованих чудотворних икона.

Почетком овог столећа почела је конзервација зидних слика у манастиру, а Покрајинском заводу за заштиту споменикâ културе Војводине у подухвату обнове бођанског зидног сликарства прикључили су се 2012. године Високи институт за конзервацију и рестаурацију из Рима и Централни институт за конзервацију из Београда.

Капела Преподобне Параскеве

Манастирском комплексу припада и капела Преподобне Параскеве, подигнута изнад лековитог извора над којим се у 15. веку исцелио оснивач манастира. Као ктитор капеле помиње се Стефан Плавшић, житељ вуковарски.

Имовина манастира

Манастир Бођани поседује 109 хектара обрадивог земљишта и 43 хектара шуме.