Јелена Мрњавчевић – монахиња Јефимија, прва српска песникиња
Јелена Мрњавћевић је била кћи угледног властелина у држави цара Душана, кесара Војихне и жена деспота Угљеше Мрњавчевића. После погибије супруга у Маричкој бици 1371. године, замонашила се и прешла у Србију на двор кнеза Лазара, где је била очевидац косовског страдања и уједно велика подршка кнегињи Милици. Монахиња Јефимија сматра се првом српком песникињом. Њена књижевна дела су најзначајнија дела српске књижевности средњег века. Први од њих Туга за младенцем Угљешом, уписан је у двоструку дрвену иконицу, даровану манастиру Хиландару. Други Јефимијин запис на завеси за царске двери Запис на Хиландарској завеси, намењен поново Саборној цркви у Хиландару, извезен је златном и сребрном жицом и свиленим концем. И, коначно, у време непосредно пред битку код Ангоре, када су Стефан и Вук Лазаревић као Бајазитови вазали отишли преко мора да се боре, Јефимија је саставила Похвалу кнезу Лазару. Извезена је позлаћеном жицом на црвеном атласу, као покров за ковчег са моштима светог кнеза Лазара, намењен манастиру Раваници. Претпоставља се да га је извезла у манастиру Љубостињи, где је, по предању, и сахрањена, заједно са кнегињом Милицом.
