Са благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита бачког господина др Иринеја, у организацији Службе за поклоничка путовања Епархије бачке „Светињама у походеˮ, од 12. до 17. јуна 2026. године, верници из Ветерника, предвођени протојерејем-ставрофором Дојчином Стојановићем, парохом ветерничким, походили су светиње Свете Горе и Солуна.
Првог дана поклоничког путовања верници су походили знамените светиње Солуна. Посетили су храм Светог Димитрија Солунског, храм Свете Софије (Премудрости Божје), и поклонили су се моштима светог великомученика Димитрија и светог Григорија Паламе. Духовно озарени лепотом и историјским богатством града, поклоници су са изразитим осећањима походили српско војничко гробље Зејтинлик. Први дан путовања крунисали су посетом Какову, метоху манастира Хиландара. Другог дана путовања, верници су походили манастир Хиландар – древну задужбину Светог Саве и преподобног Симеона Мироточивог. Предвођени својим свештеником, верници из Ветерника су узели учешће у свештеном богослужењу које је крунисано светом Литургијом. Поклонили су се чудотворној икони Пресвете Богородице Тројеручице, као и другим светињама које се вековима налазе под хиландарским сводовима, а међу који су честица Часног и Животворног Крста Господњег; честице моштију Светог Евтихија Цариградског, преподобног Симеона Столпника, светог Григорија Богослова, светог мученика Евстатија, свете великомученице Марине, светог патријарха Никифора, као и светог великомученика Пантелејмона. Трећег дана путовања поклоници су од луке Јовањица стигли до луке Дафни, настаљајући пут до Кареје – административног центра Свете Горе. Походили су свештену обитељ манастира Кутлумуш са Саборним храмом Преображења Господњег, где су се поклонили икони Пресвете Богородице Акатистне. Слушајући о значају ове обитељи, поклоници су сазнали да манастирска библиотека поседује преко 600 примерака древних рукописа и више од 3500 књига. Четвртог дана путовања посетили су посницу Светог Саве и протатску цркву. Посета светињама Свете Горе оставила је велики траг у душама верних, јер у врту Пресвете Богородице све одише свештеном тишином, благословеним миром и молитвеним спокојем који свакога верника подстиче да заједно са црквеним песником укликне: „Господе, мислимо као да на небу стојимоˮ. Окружени миром и тишином, окупани светлошћу сунца, према доживљају поклоникâ, светогорске светиње представљају духовну кошницу из које се као плод молитве и подвига излива духовни мед који укрепљује верне.
Молитвено препорођени и духовно обогаћени, верници су се вратили својим домовима благодарећи Господу и Његовој Пресветој Мајци на благословеном дару сусрета са светињама које својим постојањем вековима сведоче о љубави Божјој која се изобилно дарује онима који Га љубе.
