Са благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита бачког господина др Иринеја, у организацији Службе за поклоничка путовања Епархије бачке „Светињама у походеˮ, у суботу и недељу, 6. и 7. јуна 2026. године, верници из Ветерника, предвођени протојерејем Предрагом Билићем, настојатељем Светосимеоновског храма у Ветернику, походили су светиње Старе Србије.
Поклоници су походили Пећку Патријаршију, вековно седиште српских архиепископа и патријараха у Пећи, стециште теологâ, књижевникâ, уметникâ и најумнијих Срба минулих времена, у којем се чува богата уметничка и црквена баштина, које више од седам векова одолева освајачима и чува сећање на најславније, али и најтеже тренутке српске историје. На месту где река Бистрица напушта Руговску клисуру и улази у равницу омеђену Проклетијама, устројена је ова велика свештена обитељ. Слушајући о историјату Пећке Патријаршије, верници из Ветерника су имали прилику да сазнају да је њен патријарашки престо историјско, актуелно и вечно седиште Српске Православне Цркве, чије право име и јесте Пећка Патријаршија, а њени сводови наше истинско небо којим нас кроз векове грли као својим омофором. Управо под свештеним сводовима католикона Пећке Патријаршије поклоници су узели учешће у светој Литургији на којој је саслуживао протојереј Предраг Билић, настојатељ храма у Ветернику.
Духовно напојени и телесно укрепљени, верници из Ветерника су наставили путовање ка Високим Дечанима, духовном бисеру који се уздиже на десној обали Дечанске Бистрице, у метохијско-призренској котлини, под обронцима Стреочке планине, окружен кестеновим и боровим шумама, наткриљен планинама, на путу према царском Призрену. У овој свештеној обитељи која је оставила велики утисак на вернике, поред изобиља црквених предмета и богатства дубореза, камене пластике, икона и фресака, у манастирском храму почивају мошти Светог краља Стефана Дечанског и Свете Јелене Дечанске. Поред католикона који је посвећен Вазнесењу Господњем, поклоници су посетили и два параклиса: Светог Николаја, који се налази на јужној страни храма, као и параклис светог великомученика Димитрија, на северној страни.
Ораховац, место које је дирљиво описано у песми као башта рајска, била је следећа станица овог поклоничког путовања. Поклоници су посетили храм Успења Пресвете Богородице у којем су се поклонили чудотворној икони Пресвете Богородице Свецарице Ораховачке и узнели своје молитве за мир, радост и љубав. Ораховачка светиња и њена чудотворна икона представљају симбол опстанка, утехе и заштите за православни народ у овом крају, зато није случајно што сусрет са овом светињом увек побуђује најдубље емоције, као и молитвене сузе пред иконом Богомајке. Први дан путовања је крунисан доласком у Велику Хочу, где су домаћини љубазно примили вернике у своје домове на конак, а у вечерњим часовима је уприличена вечера љубави.
У кањону Бистрице, недалеко од царског града Призрена, у усеци стена, налази се манастирски комплекс светих Архангела, који својим остацима сведочи славну историју. Протојереј Предраг Билић началствовао је на светој Литургији која је у Недељу свих светих служена у овој свештеној обитељи. После Литургије поклоници су у разговору са архимандритом Михаилом, настојатељем наведене светиње, сазнали о значају манастира у којем се налази и гроб цара Душана. Овај манастир иако више пута похаран, рушен, спаљиван, али и обнављан, и даље сведочи речи летописца из 15. века који није веровао да му ,,под сунцем има ичега равногˮ.
Опитујући радост недељног дана, верници су посетили царски град Призрен, Богословију Светих Кирила и Методија – задужбину Симе Андрејевића Игуманова, Саборни храм светог Георгија у Призрену, као и храм Успења Пресвете Богородице – Богородицу Љевишку у Призрену.
Пут је настављен ка светињи коју је дирљиво опевао Алекса Шантић рекавши да ,,Покривена небом Грачаница блистаˮ. Храм Успенија Пресвете Богородице је једини сачувани објекат средњовековног манастира Грачанице који је и духовно седиште Епархије рашко-призренске. Слушајући о историјату и духовном значају ове светиње, верници су сазнали да није само временски контекст оно што Грачаницу чини јединственом већ завет који она представља за српски народ. ,,Ни на Косову нису расли само божури него и трње. Али се у Грачаницу уносе само божуриˮ, речи су светог Владике Николаја које на свој начин сведоче о важности ове светиње у којој се вековима прожимају реалност Крста и Васкрсења.
Круна овог поклоничког путовања била је посета свештеној обитељи манастира Светог архиђакона Стефана у Бањској. Налазећи се пред овом светињом верници су уживали у панорами погледа на пејзаж који чине непрегледна брда, обронци планине Рогозне и речица Бањска по којој је манастир и добио име. Са пажњом и љубављу, поклоници су слушали о историјату манастира који је задужбина једног од најславнијих српских краљева из светородне лозе Немањићâ, Стефана II Уроша Милутина, који је за време своје владавине, од четрдесет година, подигао око четрдесет задужбина.
Духовно препорођени и опитно обогаћени новим знањем, благодарећи Господу и светом краљу Стефану Дечанском на данима благослова и љубави, верници су се вратили својим домовима.
