У недељу трећу по Педесетници, 16/29. јуна 2025. године, у манастиру Васкрсења Христова у Каћу, светом Литургијом је началствовао Његово Високопреосвештенство Митрополит бачки господин др Иринеј. Високопреосвећеном Митрополиту бачком саслуживали су Његово Преосвештенство Епископ мохачки господин Дамаскин, протосинђел Харитон, игуман Светоархангелског манастира у Ковиљу, и новосадски ђакони.
После малог входа на светој Литургији, искушеницу Смиљу Миланов је монашењу привела мати Порфирија, настојатељица манастира Васкрсења Христова у Каћу. Монашки постриг је извршио Митрополит бачки г. Иринеј, давши јој име Јустина, по преподобном Јустину Ћелијском.
Беседећи по прочитаном јеванђелском одељку, Митрополит бачки г. Иринеј је, између осталог, рекао: „Све ово што смо слушали у молитвама припремним за монашки постриг данас и оно што смо чули у молитви после већ извршеног пострига, указује на то шта је циљ монашког живота – задобијање Духа Светога, по речима светог Серафима Саровског и толиких других светих Божјих угодника, или идење ка Царству Божјем, искање Царства Божјега, како Сâм Христос Господ нас поучава. Неко би онда рекао: па у чему је разлика између монаха и монахиња и осталих хришћана? Суштински и нема разлике. Једини посебан завет који се приликом вршења свете Тајне монашког пострига даје, који не обавезује све хришћане, јесте завет девствености, безбрачности, целомудрености. Целомудреност постоји и мимо тога. И у браку и у породици постоји целомудреност. Ако муж и жена у свету живе у љубави и беспрекорно по заповестима Господњим, ако се труде да њихов живот буде непрекидно служење Богу и ближњима, ако су верни једно другоме, то је дар целомудрености. То је све дар Божји. Монашки дар јесте као када једном истом циљу тежимо, а неко иде са разним стварима у рукама и на леђима и то није лако – носи и одређен терет, одређена бремена на свом путу – а неко крене пречицама, тежим, али преким путем. То, уствари, покушавају монаси и монахиње: да, не оптерећујући се бригама овоземаљског живота и света, колико год је то могуће, живе само за Господа, служе Њему, а служећи Њему, у исти мах служе и својим ближњима.ˮ
Светој Литургији су присуствовали монаси Светоархангелског манастира у Ковиљу, као и монахиње манастира Јаска у Епархији сремској.
