Са благословом Његовог Високопреосвештенства Митрополита бачког господина др Иринеја, а у организацији Службе за поклоничка путовања Епархије бачке „Светињама у походеˮ, од 20. до 22. јуна 2025. године, верници из Новог Сада, предвођени протојерејем Велимиром Врућинићем, настојатељем Саборног храма, и протођаконом Мирославом Николићем, сабратом Саборног храма, походили су светиње у Епархији рашко-призренској.
Поклоници су најпре посетили величанствени манастир Високе Дечане. Света Литургија у овом величанственом храму, саграђеном у 14. веку као задужбина светог краља Стефана Дечанског, била је посебан доживљај. После богослужења верници су имали прилику да виде средњовековне фреске које приказују ликове светитељâ и сцене из Светог Писма са невероватном живописношћу. Мошти светог краља Стефана Дечанског, који је подигао манастир, чувају се као велика светиња.
После братског гостопримства и послужења у Дечанима, посебно благодарећи настојатељу архимандриту Сави и гостопримцу монаху Амфилохију, пут је настављен ка манастиру Пећка Патријаршија. Смештен у уској клисури реке Пећке Бистрице, овај манастирски комплекс је вековно седиште Српске Православне Цркве. Три цркве под једним кровом су повезане припратом, а свака од њих је задужбина архиепископа српских. Живопис, мање очуван него у Дечанима, сведочи о бурној историји и значају ове светиње. Овде су сахрањени многобројни српски архиепископи и патријарси, чувари наше вере и народа у тешким временима.
На путу из Пећи ка Великој Хочи направљена је пауза у селу Ораховац, ради поклоњења икони Пресвете Богородице у храму Успења Пресвете Богородице у Ораховцу. Тамошњи парох, јереј Милан Станојевић, упознао је ходочаснике са историјатом храма и села, као и животом, страдањима и искушењима преосталих ораховачких Срба. Поклоници су преноћили у месту Велика Хоча, познатом по бројним старим винским подрумима и старим српским кућама.
Други дан је био посвећен престоници средњовековне српске државе – Призрену. На обали Бистрице, поред средњовековног царског двора, налазе се импресивни остаци манастира Светих архангела, задужбине цара Душана. Иако данас у рушевинама, његови раскошни мермерни подови и остаци зидинâ сведоче о некадашњој величанствености најзначајније Душанове задужбине. Духовном амбијенту је посебно допринело гостољубље и топла реч архимандрита Михаила, настојатеља ове древне светиње. Једна од најважнијих српских средњовековних цркава је и црква Богородица Љевишка. Њене фреске из 14. века, настале у време краља Милутина, представљају врхунац српског фрескосликарства. Црква Светог Ђорђа је смештена у самом центру града и служи као Саборни храм Рашко-призренске епархије. Посета Богословији Светих Кирила и Методија, обновљеном духовном училишту, била је нарочито инспиративна.
Манастир Грачаница је још једно ремек-дело српске средњовековне архитектуре и уметности. Грачаница је изграђена почетком 14. века од стране светог краља Милутина. Њена витка, петокуполна структура доминира. Фреске у унутрашњости су изузетне, посебно оне у нартексу које приказују светородну лозу Немањићâ.
Ходочашће је завршено у манастиру Драганцу, који се налази у Косовском Поморављу, недалеко од Гњилана. Молитвена атмосфера, посвећеност и гостољубље монахâ били су посебно дирљив завршетак овог путовања. Манастир посвећен Светим архангелима нуди прилику за молитву и духовни опоравак. Уприличено гостољубље и речи духовног укрепљења упућене од игумана Јустина и монаха Христифора дали су посебан печат овом путовању.
