Комисија Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве примила је коначно 14. марта 2025. године архивске фондове настајале радом српских православних епархија на простору Карловачке митрополије, а који су се чували у старом Митрополијско-патријаршијском архиву у Сремским Карловцима. Одлуком државних власти после 1945. године ова архивска грађа црквене провенијенције дата је „на старање“ Српској академији наука и уметности.
Како је уговор са САНУ истекао 1999. године и продужен два пута (2009) и (2019), Свети Архијерејски Синод је донео одлуку да се предузму конкретни потези како би овим покретним кулутрним наслеђем поново управљала и располагала Српска Православна Црква. Записник о примопредаји архивске грађе потписали су чланови обе комисије, из Српске Православне Цркве и Српске академије наука и уметности. Синодалном комисијом је председавао Његово Високопреосвештенство Митрополит бачки г. Иринеј. Српским црквеним архивским фондовима у Сремским Карловцима, надаље, стручни надзор води, рад и коришћење одобрава Свети Архијерејски Синод на препоруку управе Архива Српске Православне Цркве. Архив Српске Православне Цркве у Сремским Карловцима је отворен за јавност, налази се у згради Богословије Светог Арсенија Сремца и предузимају се сходни кораци за унапређење његовога рад смештањем у зграду старе Патријаршијске библиотеке у центру Сремских Карловаца, која је изграђена 1940. године, а била одузета од Цркве национализацијом после Другог светског рата.
Присуство Архива Српске Православне Цркве у Српском Сиону додатно истиче важност српске црквено-народне историје, с обзиром да архивска грађа прати континуитет развоја, не само Карловачке митрополије, већ и Пећке Патријаршије, односно историјске Српске Цркве. Архив Српске Православне Цркве је добио овим повратом преко тридесет архивских фондова од XV века до 1918. године. Нарочито су важне повеље и дипломе имовинско-правног карактера, као и потврде достојанстава српских епископа, митрополита и патријарха. Фондови попут Митрополијског А архива и Митрополијског Б архива почели су да се инвентаришу још за време Хабзбрушке монархије у првој половини XVIII века. Древна Митрополијско-патријарашка и црквено-народна архива у Сремским Карловцима спада у најважније репозиторијуме докумената наше националне и историје југоисточне Европе.
Др Радован Пилиповић,
директор Архива Српске Православне Цркве
Извор: https://spc.rs
