Митрополит бачки др Иринеј: „Крст је сила и знамење, Крст је спасење! У та два мала кратка стиха исказана је практично сва наша вера у вези са Часним Крстом.ˮ
У петак, 14/27. септембра 2024. године, на празник Воздвижења Часног Крста – Крстовдан, Његово Високопреосвештенство Митрополит бачки господин др Иринеј је началствовао на светој архијерејској Литургији у Саборном храму у Новом Саду. Митрополиту Иринеју су саслуживали Његово Преосвештенство Епископ мохачки господин Дамаскин, јеромонах Силуан, сабрат манастира Григоријата на Светој Гори, свештенство и ђаконство Епархије бачке.
Беседећи после прочитаног јеванђелског зачала, Митрополит бачки Иринеј је истакао да је Крстовдан један од највећих празника у току богослужбене године, нагласивши да не постоји ниједно богослужење, молитва или чин у Цркви у којима се не прославља Часни Крст Господњи. Митрополит је такође објаснио да историјски основ празника чине два догађаја из свештене историје, и то проналажење Часног Крста од стране царице Јелене и ослобађање Часног Крста из персијског ропства од стране цара Ираклија и, између осталог, рекао: „Празник има свој историјски основ, историјску подлогу. Он није настао одмах са почетком историје Цркве као засебан празник, као што је настао, рецимо, празник Васкрсења, или сваки недељни дан као мали празник Васкрсења, или празници древних мученика, него је настао поводом историјског догађаја проналаска Часног Крста на којем је распет Сâм Господ Христос. Часни Крст је пронашла света царица Јелена, мати Константина Великога, цара који је први дао слободу хришћанима у Римском Царству. Тада је тај Часни Крст подизан и показиван народу, а народ – молећи се, најчешће речима Господе, помилуј – клањао се Часном Крсту и призивао његову благодатну силу на себе и на сав свет. Нарочито је био значајан догађај када је Часни Крст најпре после ратне победе Персијанаца над Источним Римским Царством био однет као ратни плен у Персију, али га је цар Ираклије, после победе над Персијанцима, свечано вратио у Цариград и тада је показиван веома свечано народу. Огромна маса народа је била сабрана и том приликом је практично установљен овај свети празник. Крст и Васкрсење чине недељиву целину, двоједину целину. Зато је Крст за нас светиња и не само знак и символ победе него плод те победе. Зато Крст освећује све у Цркви Христовој. Крст се поставља свугде – на храмове, на разна места, на путеве, на раскршћа… И до дана данашњега Крстом Бог шаље силу свепобедну, која је јача од свих демонских сила, од свих мука, невоља, болести, страдања, елементарних непогода. Свима нама – ако се клањамо Часноме Крсту са вером, са љубављу, и ако цео свој живот схватимо као један стални празник Крста Господњег подигнутог пред нашим духовним очима, Крста који и нас васкрсава из смрти – Господ дарује благодатну силу да се супротставимо и греху, смрти и Сатани, том троједином непријатељу нашега спасења и животаˮ, нагласио је Митрополит бачки Иринеј.
У току свете Литургије Митрополит бачки Иринеј је у чин презвитера рукоположио ђакона Дарка Вујкова из Бечеја. По завршетку свете Литургије, Високопреосвећени митрополит Иринеј је честитао празник верноме народу Цркве Божје у Бачкој.
