У четвртак, 19. септембра 2024. године, у организацији службе за поклоничка путовања Епархије бачке „Светињама у походеˮ, а у сусрет празнику Мала Госпојина, верни народ из Ветерника, Новог Сада, Кисача и Степановићева је, предвођен свештеницима Лазаром Мајсторовићем и Огњеном Верићем, у касним вечерњим часовима кренуо на поклоничко путовање у Северну Македонију.
После ноћне вожње, у петак 20. септембра, у раним јутарњим часовима ходочасници су стигли у манастир Свети Прохор Пчињски и узели учешћа на Литургији на којој су се и причестили и поклонили светим моштима. Укрепивши се у обновљеном и уређеном конаку у склопу манастира, преласком државне границе путовање се наставило ка светињама у Македонији.
Прва светиња у Северној Македонији којој се верни народ поклонио је манастир Светог Ђорђа, велелепна задужбина светог краља Милутина из 14. века у селу Старо Нагоричано недалеко од Куманова. Поклоници су били одушевљени архитектуром и фрескама старим седамсто година, а које одолевају зубу времена. У непосредној близини ове велелепне светиње верни народ је посетио Зебрњак, спомен-костурницу која је подигнута 1937. године, а у којој су похрањени земни остаци 678 српских војника, погинулих у Кумановској бици 1912. године за време Првог балканског рата. Ова монументална спомен-костурница, некадашње висине 48,5 метара, била је највећи војни споменик на Балкану, све док је нису срушили бугарски окупатори 1942. године. До изградње спомен-костурнице земни остаци пострадалих војника су чувани у поменутој задужбини Светог Краља Милутина.
Поклонивши се див-јунацима на Зебрњаку и успут размишљајући о њиховој жртвеној љубави према Богу и роду српском, верни народ је у поподневним часовима пристигао у Охрид и у вечерњој шетњи упознавао се са лепотом овог града.
У суботу, 21. септембра, на Малу Госпојину, после посете цркви Богородице Перивлепте, ходочасници су узели учешћа на светој Литургији у цркви Богородице Каменске. После Литургије настављена је посета старог градског језгра Охрида. Идући живописним уличицама према цркви Светог Климента на Плаошнику, упечатљива је била прича локалног водича о занатлијама тог времена и о болничким црквама Пресвете Богородице и Светог Николе, у време епидемије заразних болести у овом делу Европе, што сведочи да је Црква поред духовног здравља бринула и о телесном здрављу људи када је то било потребно. Посетивши цркву Светог Климента, поклоници су потом посетили и цркву Светог Јована Канеа, која се препознаје као један од охридских символа, смештена у прекрасном делу уз Охридско језеро.
Убрзо потом, шетњом по обали језера народ се упутио у цркву Свете Софије, посвећену Премудрости Божјој коју Бог несебично даје онима који је траже и којима је она потребна.
После краће паузе ходочасници су се укрцали на брод Армада и током једноипочасовне вожње Охридским језером стигли до манастира Светог Наума. Успут су поклоници имали прилику да виде несвакидашње село на води и поглед на планину Галичицу која дели Охридско од Преспанског језера.
Доласком у манастир Светог Наума и поклањајући се његовим светим моштима, поклоничка група уверила се да је Охрид парче раја на земљи, укрепивши се у вери, нади и љубави. На овом парчету неба на земљи једно време је боравио свети Владика Николај, као епископ охридски, оставивши неизбрисив траг у срцима како Охриђана, тако и у душама свог верујућег народа у Северној Македонији. Најпознатија његова штива која је оставио иза себе, за будуће нараштаје да и у њима проналазе смисао живота јесу и Охридски пролог и Молитве на језеру су написана у овом манастиру. После посете светињама народ је шетао уживајући у лепоти природе, којом је манастир окружен, а потом се аутобусом вратио у Охрид.
Пред зору, у недељу 22. септембра, поклоници су вожњом кроз Дебарску област стигли на свету Литургију у манастир Свети Јован Бигорски, који по свом изгледу и манастирском поретку подсећа на манастире на Светој Гори. Овај манастир одише својом упечатљивом лепотом јер је окружен нетакнутом природом Националног парка Маврово и жубором реке Радике која је притока Црног Дрима.
После свете Литургије, за коју су многи рекли да им је најлепша на којој су икада присуствовали, ходочасницима је указана част да буду и на трпези љубави током које се могло чути читање беседе светог Владике Николаја и да присуствују у литији по светогорском поретку од изласка из храма, уласка у трпезарију и повратка у храм, где се народ поклонио моштима које се налазе у храму.
Освежени водом са извора у Бигорском манастиру, верници су кренули пут Скопља, где су се у цркви Рођења Пресвете Богородице поклонили копији иконе Богородице Тројеручице, која је донета у храм уочи Мале Госпојине и имали су прилику да се прошетају центром овог некада царског града.
Обогаћeн овим прелепим ходочашћем, верни народ се у касним вечерњим часовима вратио у Ветерник.
Невена Младеновић и Јана Тодоровић,
студенти туризмологије
Универзитета у Новом Саду
