У суботу, 15. јуна 2024. године, у дворани при храму Светих Кирила и Методија у Новом Саду, протојереј Жељко Латиновић и протонамесник Лео Малешевић уприличили су ове године несвакидашњи састанак вероучитељâ и катихетâ. Међу својима као драги гост био је присутан Стеван Петковић, некадашњи катихета који је због тешке болести мултипле склерозе превремено пензионисан. Повод сусретања је представљање Стеванове књиге „Буђењеˮ, недавно изашле са благословом Његовог Преосвештенства Епископа бачког др Иринеја, а у издању Катихетског одбора.
Стеван Петковић је рођен 13. јула 1975. године у Новом Саду. Један је од малобројних вероучитеља који су још пре враћања веронауке у школе исту предавали деци при храмовима. Потом је као катихета радио у новосадским средњим и основним школама све до развоја болести. Учионицу је заменила соба, а живу катихетску реч ђацима – писана. Иако је Стевану у телесно-техничком смислу и писање онемогућено, потреба да служи Цркви према своме дару га не оставља: он пише диктирајући другоме који записује. Тих и тихе радости, скроман, дружељубив, трудољубив са израженом потребом за писаним стварањем, Стеван каже: „Веома је важно да се сваког дана макар и накратко подсетимо на чињеницу да је Бог присутан у нашем животу, јер је за хришћански живот свест о Божјој свеприсутности непроцењива.ˮ и ,,Кад схватимо да је Христос са нама нећемо се много бринути о животним тешкоћама.ˮ
О књизи ,,Буђење”, која није ништа мање занимљива од самог аутора, говорили су протојереј Жељко Латиновић, катихете Дејан Перишић и Милица Петровић, и сâм аутор. Уопштено вреднујући да је књига мисионарског карактера која на оригиналан и занимљив начин даје увид у богочовечанско пространство Цркве, православље као правоживље, и да сведочи о смислу и радости живота у Христу коју нико не може одузети од нас. Због једноставности стила и језика као и третирања најважнијих животних тема као што су: вера, љубав, пријатељство, храброст, радост, егоизам, страх, живот, књига је намењена најширем кругу читалаца. У недостатку уџбеника нарочито је корисна као помоћно наставно средство за катихетски и вероучитељски рад у школама.
Наслањајући се на догађај Стевановог присуства састанку и представљању књиге, отац Жељко је говорио о показаној неопходној потреби постојања и одржавања хуманитарног фонда Катихетског одбора, јер сви смо ми Стева док се не реши горуће питање радно-правног статуса наставника верске наставе у просветном систему Републике Србије.
На крају састанка, због изузетног прегалаштва у васпитно-образовном и хуманитарном домену и афирмацији хришћанских вредности у раду са ђацима у школи и ваншколским активностима, од стране Катихетског одбора похваљени су вероучитељи и катихете Данијела Гашић, Ненад Еркман и Љиљана Бурсаћ Перишић.
,,Највећа тајна живота је у томе да волимо, јер тек тада истински живимо.”
„Црква је наш непоколебљиви Дом који нас штити од бурâ овога света. Она је Божје окриље, наше сигурно склониште и уточиште.ˮ
(Стеван Петковић)
Катихета Милица Петровић
