У уторак, 28. маја 2024. године, у амфитеатру Ректората Универзитета у Новом Саду, одржана је дијалошка трибина на тему „Говор слободе – говор мржњеˮ. На трибини коју је организовала Управа парохије при Саборном храму Светог великомученика Георгија у Новом Саду, учествовали су Његово Преосвештенство Епископ бачки господин др Иринеј, др Слободан Антонић, професор Филозофског факултета Универзитета у Београду, као и г. Дамјан Вакањац, студент-проректор Универзитета у Новом Саду.
Трибини су присуствовали муфтија војвођански Мухамед Зиљкић, капелан римокатоличке жупе Имена Маријина у Новом Саду Небојша Стипић, свештеник Словачке Евангеличке Цркве а. в. у Новом Саду Бранислав Кулик, посебни саветник председника Владе Републике Србије г. Никола Бањац, свештеници и ђакони Епархије бачке, студенти и професори Универзитета у Новом Саду и многобројни Новосађани.
На почетку трибине присутнима се обратио протојереј Бране Миловац, парох Саборног храма, који је заблагодарио говорницима што су се одазвали позиву за учешће, а посебно Преосвећеном Епископу бачком Иринеју на благослову за одржавање трибинâ уприличених поводом изградње храма Светих мученика бачких у новосадском насељу Лиману.
Господин Дамјан Вакањац, студент-проректор, потомак свештеномученика Бранка Вакањца, изнео је своје виђење и став о догађајима на Универзитету у Новом Саду, објаснио ко су студенти који су дигли глас против говора мржње и етикетирања. У садржајном излагању оценио је да професори треба да имају особине које ће служити за углед и пример студентима. Истакао је да је говор мржње тема која превазилази Универзитет и односи се на целокупно друштво, а излагање закључио поруком да храм и не може бити на другом месту, не само јер је изградња планирана на месту страдања већ и због потреба студената којих у Новом Саду има око педесет хиљада. Његова порука је да студенти неће одступити од својих ставова и да ће и даље наступати сведочећи Христа.
Његово Преосвештенство Епископ бачки господин др Иринеј је у свом излагању изнео став да само човек слободе може имати истинску љубав и само он може победити било какав и било чији говор мржње. Говорећи о говору мржње као нечем што је суштински потпуно страно људима, Преосвећени владика Иринеј је, између осталог, рекао: „Достојанство ближњега, боголикост другог људског бића не дозвољава говор мржње. Ту престаје припадање човечанству као моралној заједници. То бих применио и на оне који уопште не верују, који нису ни хришћани, ни муслимани нити било шта, али имају у себи тај неугасиви и неискорењиви морални закон који је, уз звездано небо, главни сведок да је Бог жив и да је ту у нама и међу нама, како је говорио Кантˮ, нагласио је Епископ бачки Иринеј. У вези са местом изградње будућег храма Светих мученика бачких, Преосвећени владика Иринеј је навео чињеницу да је још од првих векова хришћанске историје пракса Цркве да се храмови подижу управо на местима страдања светих мученика.
Професор др Слободан Антонић је у свом излагању оценио да је слобода говора важна за читаву заједницу, јер људи сазнају истину само ако слободно мисле, говоре и пишу. Ако људи не знају истину, угрожена је и сама људска егзистенција, наводећи пример такозване НДХ. Навео је примере који су против Срба и Србије изречени у јавном простору под маском слободе говора, а посебно се осврнуо на наслове у медијима уперене против Српске Православне Цркве. Професор Антонић је упозорио на степеновање у говору мржње које почиње од клевета, па преко стигме, говора мржње и вербалног грађанског рата на крају долази до физичког насиља и закључио да је трибина управо плод жеље да се упозори на постојећи проблем.
