Колико још тога трпети имаш
На путу васкрса из пакленог мрака
Народних суза и рана да примаш
И себе ослободиш давнашњег страха?
Колико још треба снаге и воље
Да опет ступиш на победне стазе?
Хоће ли икад бити боље
Да ли ће стати крваве одмазде?
Отимају место твога крштења,
Бију тамо где највише боли,
Пале и руше дом твога бдења
Остаће само зидови голи.
Колико још синова мораш дати,
Колико кћери да у небо се вине,
Због праве вере да нико не пати
И да ти коначно сунце сине?
Колико још времена преостаје нама
Што гледамо у тебе као у мати,
Док исти нам вихор врхове слама
И Злога усуд за петама прати?
Буди тврђава и стуб истине!
Одолећеш времену и злим силама,
Царска земљо, Трећи Риме!
Подигни себе, помози и нама.
Свештеник Владан Симић, 2019. године
