У среду, 25. јануара 2023. године у Архиву Војводине, пред бројним аудиторијумом у свечаној дворани Музеја присаједињења, одржана је промоција књиге Покатоличавање Срба – Прекрштавања на подручју Загребачке надбискупије између 1941. и 1945. године аутора др Филипа Шкиљана. Oву значајну књигу, која говори о духовном геноциду српског народа, издао је 2022. године Архив Војводине у саиздаваштву са Архивом Срба у Хрватској, oдносно Српским народним вијећем и Архивом Републике Српске.
Др Филип Шкиљан је научни сарадник Института за миграције и народности у Загребу, на Знанственом одсјеку за етничка истраживања и националне мањине. Магистрирао је и докторирао на Одсјеку за повјест Филозофског факултета Свеучилишта у Загребу. Током претходних двадесет година радио је при Институту за миграције и народности у Загребу, Српском народном вијећу – Архиву Срба у Републици Хрватској и као кустос у Јавној установи Спомен-подручје Јасеновац. У бројним објављеним научним радовима бавио се етничким студијама, дијаспорским заједницама, националним мањинама, социолошком теоријом и у великој мери темом присилног исељавања и прекрштавања Срба од стране усташког режима квислиншке Независне Државе Хрватске током Другог светског рата и, са тим у вези, страдањем православног клира и сакралних објеката Српске Православне Цркве у НДХ. У том смислу ова публикација др Шкиљана о масовном превођењу православног становништва на римокатоличку и гркокатоличку вероисповест на подручју Загребачке надбискупије, синергетским деловањем цивилних и црквених власти на челу са надбискупом Степинцем, представља наставак његовог рада којим је дао круцијалан допринос борби против ревизије ових непобитних чињеница.
Наиме, у својој тротомној студији, аутор је обзнанио резултате свог обимног истраживања бројних фондова Хрватског државног архива, Државног архива у Бјеловару, Архива Србије у Београду, Надбискупијског архива у Загребу, користећи се и другом објављеном грађом (оновремена и савремена штампа, интервјуи са сведоцима, научна литература). Наиме, на основу ове научно утемељене и аргументоване студије, располажемо подацима о чак 67.708 поименично утврђених лица која су прешла у католичку веру.
Учесници на промоцији били су историчар Дејан Ристић, директор Музеја жртава геноцида, Огњен Карановић, историчар и политички аналитичар, др Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине и др Филип Шкиљан, аутор овог изузетно значајног дела.
У свом обраћању присутнима, др Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине, истакао је да је обзнањивање оваквих докумената, који представљају доказ о духовном геноциду српског народа, изузетно значајно као део морално и национално одговорног пројекта. Уједно, ова публикација представља и наставак богатог издавачког опуса Архива Војводине какав је конципиран од средине 2018. године, а који је до сада изнедрио изузетно значајна издања која се односе на афирмисање и неговање критичке културе сећања. Др Кузмановић је најавио да ће промоције књиге бити одржане и у Београду, Бањалуци и Загребу, као и да је са др Шкиљаном договорен нови заједнички пројекат.
Огњен Карановић је нагласио да тротомно изванредно дело др Филипа Шкиљана апсолутно доказује геноцидни карактер усташке злочиначке творевине НДХ, те да сада и шири слојеви јавности у комплетном региону имају прилику да виде да се чињенице налазе управо у архивској грађи. Такође, Карановић је нагласио да, уколико бисмо допустили да сећање на ове жртве духовног геноцида над Србима буду заборављене или маргинализоване, починили бисмо нови злочин као колективитет. Значај овог дела је и у томе што представља предложак за наставак рада у области истраживања и у другим подручјима бивше НДХ, како би се, на објективан и свеобухватан начин, почињени духовни геноцид сачувао од заборава или историјског ревизионизма.
Према речима Дејана Ристића, директора матичне и централне институције која се бави културом сећања, у питању је капитално дело које документује духовни геноцид који је осмислио, кодификовао и спровео државни апарат НДХ. Навео је да смо до сада имали процене о смртности, демографске податке о миграцијама, а да после ове публикације говоримо о духовном геноциду који се десио у најширим размерама у 20. веку. Култура сећања, по мишљењу Дејана Ристића, не треба да буде сама по себи циљ. Утемељена на чињеницама, она пружа научни допринос научној заједници Републике Србије, али и Хрватске и подстицај да се њоме баве.
Извор: https://www.arhivvojvodine.org.rs
