Имајући у виду истину вере да се у светој Тајни крштења остварује наше сапогребење и саваскрсење Господу Исусу Христу, те да се у првим вековима крштавање нових чланова Цркве савршавало управо у навечерје Васкрса, поставили смо следеће питање протонамеснику Велимиру Врућинићу:
Можете ли нам објаснити у каквом односу се налазе празник Христовог Васкрсења и света Тајна крштења?
Света Тајна крштења је почетак и корен хришћанског постојања и живота. У крштењу се остварује обновљење пале људске природе и иконе Божје у људима, као и обновљење древне красоте Божје у човеку. Крштење је темељ и почетак новог начина живота, живота у Христу.
Крштење јесте истинско и стварно рођење човека за ново постојање у Христу, за истинити и нетрулежни живот. То је дар нове твари, новог живота у Христу, „бања новога рођења и обновљења Духом Светимˮ (Тит. 3, 5). У крштењу се остварује примање првинâ Светога Духа и обећаних будућих добара. Крштењем се стиче удео у нади свеопштег васкрсења. Тако ова света Тајна добија значење првог васкрсења или другог живота човековог, односно његовог новог или другог рођења, без којег нису могући почетак и напредак духовног живота. Стога је веза између Васкрсења и свете Тајне крштења нераскидива. Наиме, крштење нас уводи у Тајну Васкрсења Христова, а кроз Христово Васкрсење и у Тајну нашег васкрсења. Пасха Господња – пасха наша.
У наставку ћемо, кроз примере старозаветних праслика свете Тајне крштења, али и кроз символику самог обреда крштења, представити однос између Васкрсења и свете Тајне крштења.
Првобитно стварање света је прва праслика светог крштења, јер се у крштењу савршава поновно стварање човека. При првом стварању Дух Божји се надносио над водом; у новом стварању водом и Духом, савршава се поновно рођење човеково.
Потоп је други старозаветни догађај којим је прасликована света Тајна крштења. Спасење Ноја и његових сродника у лађи је праслика спасења људи водом и Духом у крштењу (ср. I Петр. 3, 18 – 22).
Међу многобројним старозаветним догађајима у којима је прасликована света Тајна крштења, треба издвојити пролазак Мојсеја са израиљским народом кроз Црвено море. О овом старозаветном догађају као праслици крштења апостол Павле сведочи следећим речима: „Нећу да не знате, браћо, да оци наши сви под облаком бeјаху, и сви кроз море прођоше, и сви се у Мојсеја крстише у облаку и мору; и сви исто јело духовно једоше; и сви исто пиће духовно пише; јер пијаху од духовне стене која их је следила, а стена беше Христосˮ (I Кор. 10, 1 – 4). Тумачећи наведене речи, свети Григорије Палама нас поучава да је Црвено море „праслика воде светог крштењаˮ, а да је „облак праслика Светога Духа, Који тајанствено осењује са неба крштаванеˮ, док су јело и пиће „икона светог Тела и Крви Христове, којима се ми верни свакодневно причешћујемоˮ.
Света Тајна крштења је поновно стварање водом и Духом и поновно рађање човеково. Ову истину открио нам је Сâм Господ Исус Христос, рекавши у разговору са Никодимом да „ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у Царство Божјеˮ (Јов. 3, 6). Светим Крштењем следимо Христа у крсној смрти и Васкрсењу. С тим у вези, свети Григорије Ниски истиче: „Саумиремо са Христом у тајанственој води крштењем погребени (…) да би подражавању смрти следило и подражавање Васкрсења.ˮ
Символика троструког погружења у воду и излажења из ње указује на суштину свете Тајне крштења. Крштењем човек саумире са Христом, сапогребава се и саваскрсава са Њим. У прилог наведеном говоре речи апостола Павла из Посланице Римљанима, које се читају и у оквиру чина крштења: „Или зар не знате да сви који се крстисмо у Христа Исуса, у смрт Његову се крстисмо? Тако се са Њим погребосмо кроз крштење у смрт, да бисмо, као што Христос устаде из мртвих славом Очевом, тако и ми ходили у новом животу. Јер ако постадосмо сједињени са обликом смрти Његове, онда ћемо и са Васкрсењемˮ (Римљ. 6, 3 – 5). Надовезујући се на ове богонадахнуте речи апостола Павла, Оци и Учитељи Цркве су током историје сведочили и исповедали веру о крштењу као светој Тајни у којој се остварује сапогребење и саваскрсење са Господом Исусом Христом. Тако је још свети Кирило Јерусалимски новокрштене чланове Цркве поучавао да троструко погружење у воду символизује тродневно погребење Христово. Све се истовремено догађа у светом крштењу: смрт старога човека, погребење и васкрсење новога човека. То наглашава и свети Јован Златоуст следећим речима: „Божанствени символи савршавају се током светог крштења – погребење и смрт, васкрсење и живот. И све се то дешава истовремено. Када погрузимо главу у воду, као да је гроб, сахрањује се наш стари човек, а када се урони, нестаје. Касније, када излазимо из воде, враћа се и нови човек. Јер, као што је лако да се погрузимо у воду и вратимо се натраг, тако је и Богу лако да сахрани старога човека, а покаже новога.ˮ Слично наведеном је сведочанство светога Николе Кавасиле, који нас поучава: „У води светог крштења нестаје живот старога човека и показује се живот новог човека. Та вода утапа старог човека и васкрсава новога.ˮ
Света Тајна крштења се изворно савршавала у оквиру сабрања читаве црквене заједнице којој су, чином крштења, приступали новокрштени чланови. Смисао крштења је управо у томе да оно уводи човека у Цркву и чини га чланом Тела Христовог. Одмах после крштења новокрштени су учествовали у Литургији и причешћивали се заједно са осталим члановима црквене заједнице из једне Чаше и једним Хлебом. С тим у вези, значајне су речи апостола Павла: „Један је Господ, једна вера, једно крштењеˮ (Еф. 4, 5); „Јер се Једним Духом сви ми крстисмо у једно тело (…) и сви смо Једним Духом напојениˮ (I Кор. 12, 13).
У старини се крштавање нових чланова Цркве савршавало на светој Литургији у Велику суботу и као такво је представљало пројаву пасхалне Тајне у животу Цркве. Иако је пракса да се света Тајна крштења савршава у склопу свете Литургије на Велику суботу скоро ишчезла, постоје скромни покушаји да се ова пракса васпостави, будући да је крштење, како смо се уверили, светотајинско учешће човека у смрти и Васкрсењу Господа Исуса Христа. Својом смрћу Христос побеђује нашу смрт, Својим Васкрсењем дарује нам залог свеопштег васкрсења. Знамо да је обред погружења у воду Господ испунио смислом и учинио га делотворним. Учинио га је знамењем Своје смрти и Свог Васкрсења. Сведочећи о томе, апостол Павле вели: „Ако ли умресмо са Христом, верујемо да ћемо и живети са Њимеˮ (Римљ. 6, 8); „Уверен сам да нас ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни садашњост, ни будућност, ни висина, ни дубина, нити икаква друга твар неће моћи одвојити од љубави Божје, која је у Христу Исусу Господу нашемˮ (Римљ. 8, 38 – 39).
Извор: Виноград Господњи, о Васкрсу 2022. године, стр. 12 – 13.
