У оквиру новог издања емисије „Богослужбене особености празникâ српских светитељаˮ на таласима Радио-Беседе говорили смо о свештеном спомену на свете новомученике момишићке, чији празник се прославља када и свештени спомен на свете мученике севастијске, о којима смо, такође, говорили.
Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве донео је, 17. маја 2012. године, одлуку да у диптихе светих унесе двојицу свештеномученика и четрдесеторо ђака мученика момишићких, пострадалих од Турака 1688. године, што је и учињено 19. маја 2012. године на светој архијерејској Литургији у Спомен-храму Светог Саве на Врачару.
Двојица свештеника учитеља и њихових четрдесеторо ђака живи су спаљени 1688. године у храму Светог Георгија у данашњем подгоричком насељу Момишићи од војске скадарског Сулејман-паше, у знак одмазде због више пораза, које су претрпеле Османлије тих месеци од брдских племена, нарочито од Куча. Њихове мошти су сакупљене и похрањене под свети престо храма Светог Георгија под Горицом. Кроз читаво време турског ропства, мошти су почивале у овом храму, све до 1936. године, када су са великом чашћу и народном литијом пренете у обновљени храм Светог Георгија у Момишићима и положене под свети престо. Њихове мошти су пренете 1995. године у гробницу са десне стране олтара унутар храма. Мошти су изнете верном народу на поклоњење и целивање на празник Светих мученика севастијских. Од тада се налазе у свештеном кивоту, лево од иконостаса у момишићком храму, који је од тада посвећен и њиховом светом спомену.
У оквиру наведене емисије говорили смо и о празнику Светих мученика севастијских, чији свештени спомен се увек савршава у данима Великог поста – свете Четрдесетнице, те у том смислу садржи одређене богослужбене особености на које смо указали.
Аутор емисије: катихета Бранислав Илић
