Поводом осамдесетогодишњице Погрома извршеног над невиним цивилним становништвом у Бачкој у јануару 1942. године, а у циљу подсећања на овај злочин и чувања од заборава, Културни центар Новог Сада – у сарадњи са Историјским архивом Града Новог Сада, Епархијом бачком и организацијом Тераформинг – уприличио је програм „Осамдесет година касније – будућност сећањаˮ.
У оквиру поменутог програма Историјски архив Града Новог Сада је приредио изложбу „Осамдесетˮ на којој је приказано осамдесет биографија невино пострадалих жртава Погрома. О овој изложби говорио је у Јутарњем програму Радио-Беседе г. Петар Ђурђев, директор Историјског архива Града Новог Сада.
[carousel_slide id=’42062′]У оквиру истог програма, у Културном центру Новог Сада одржана је међународна конференција и панел-дискусија на тему „Осамдесет година касније – будућност сећањаˮ.
Учесници конференције били су: г. Стефан Нарон, директор Фортуноф видео – архивa сведочанстава Холокауста са Јејл универзитета; г. Петар Ђурђев, директор Историјског архива Града Новог Сада; г. Кристијан Ви, директор Меморијалног центра логора Фалстад; и др Герхард Баумгартнер, директор Документационог центра у Бечу. На почетку конференције присутнима се обратио г. Далибор Рожић, члан Градског већа за културу, који је захвалио организаторима и учесницима конференције што се на овај начин скреће пажња на историју Новог Сада. „Наша је дужност да негујемо културу сећања, да не дозволимо да се забораве невине жртве и да, сагледавајући последице стравичних злочина, допринесемо да се они никада више не поновеˮ, истакао је Далибор Рожић.
У радном дêлу конференције гости из иностранства су одржали излагања у којима су из различитих углова сагледали тематику Холокауста, док је г. Петар Ђурђев говорио о Погрому у јужној Бачкој. Он је у свом обраћању подсетио да акција која је изведена у јануару 1942. године у јужној Бачкој није била уобичајена полицијска потера већ систематско, масовно убијање цивилног становништва у којем су учествовале полицијски, војни и цивилни слојеви окупаторског режима са циљем измене етничке структуре становништва. Такође је подсетио на методе и места у којима је злочиначка акција изведена. Прва комеморација жртвама такозване Рације у Новом Саду одржана је 23. јануара 1945. године у Соколском дому, а истог дана у Саборном храму у Новом Саду је служен парастос невино пострадалим жртвама Погрома. „Међутим, долази 1946. година и почиње период велике тишине. Од 1946. до 1967. године неће бити званичног државног обележавања сећања на погинуле у овом тродневном масакру. Наравно, Српска Православна Црква и Јеврејска општина су организовале своје поменеˮ, казао је г. Петар Ђурђев, истичући да је сећање на страдање жртава Погрома тада премештено у домове и породице њихових потомака. Према његовим речима, почетак постепеног пробоја „покривача тишинеˮ настаје тек 1962. године, када је откривен споменик невино пострадалима у Жабљу, али је то био почетак изградње новог наратива којим је покушано да се жртве Погрома вежу за народно-ослободилачку борбу, а из историјских чињеница је познато да је током јануарског Погрома 1942. страдало цивилно, неборачко становништво. Тешкоће и задржавања су постојала и приликом постављања споменика „Породицаˮ у Новом Саду. „У таквом маниру обележавање је текло до деведесетих година прошлога века, да би се тек 1990. године коначно отворио јавни простор за слободну дискусију и истраживање о овом тешком ратном масовном злочину. Године пролазе и очигледно је да на том пољу има заиста много да се ради. Надамо се да ће у следећим годинама нови нараштаји историчарâ пронаћи начине и путеве да нам још више објасне или приближе овај тешки масовни ратни злочинˮ, истакао је г. Петар Ђурђев.
[carousel_slide id=’42120′]Ледена тишина: Сећање на жртве Новосадске рације и Холокауста „80 година касније – будућност сећањаˮ
