Владика Исихије: „Отац Јован је био узор свим монасима и верним људима.“
У дану који је у календару светих Српске Православне Цркве посвећен светом Јовану Богослову у манастиру Лелићу принете су молитве за душу имењака му и једног од најистакнутијих богослова новог доба – архимандриту Јовану Радосављевићу, од чије се земаљске кончине навршило шест месеци. У манастирском храму свету архијерејску Литургију и парастос одслужио је Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије, уз саслужење игумана Георгија, настојатеља манастира Лелића, протонамесника Дарка Ђурђевића, архијерејског намесника првог ваљевског, и игумана Германа, настојатеља манастир Рача, чији је сабрат последњих година био архимандрит Јован.
Данашње окупљање у задужбини светог Владике Николаја, уз кога је ратни четрдесетих година свој црноризачки пут започео дечак Милисав из Лелића, потоњи архимандрит Јован, прослава је монашког дара служења у Цркви Божјој. Његови телесни остаци почивају у светој лелићкој пустињи, у загрљају духовног му оца светог Владике Николаја. Тај велики монах нашег времена, како је у његову част беседио Преосвећени владика Исихије, најпросветљенији је монах кога смо упознали и чије присуство и данас осећамо.
- Осећамо његову блажену и господствену личност, којом нас је све обасјавао у свом животу. Потпуно ненаметљиво, благо и човекољубиво. Осећамо и даље његово присуство и смело му се обраћамо да нас заступа пред Господом славе. Пред Господом његовим, Коме је читав живот посветио и пред којим сада, по нашој вери обитава – део је дирљивог слова епископа Исихија у част великог теолога, молитвеника и страдалника за веру Христову.
Вера којом се отварамо за Господа означила је живот оца Јована више него било шта друго. Он је, нагласио је владика Исихије, заиста слушао реч Божју и можемо бити уверени да није изашао на суд, него у живот вечни. Монаси, који испуњавају образ тог подвига, превазилазе смрт у греху, јер се у највећој мери уподобљавају Господу, лику Божјем који је у свима нама. Осуђују грех у себи и чисте се од њега, а тиме осуђују и смрт и чисте се од ње. Они када умиру, умиру као праведници, којих се сећамо са похвалом.
- Сви смо ми познавали оца Јована и имали смо лични однос са њим. Сви смо могли да се осведочимо његовом монашком лику, дубоком смиреноумљу које га је красило, као и огромном поштовању и љубави које је имао за сваког човека и твар Божју. Био је узор свим монасима и свим верним људима, који су могли у њему да имају учитеља, старца и благог исповедника коме могу да се обрате и отворе своје срце, у коме могу да доживе истинску љубавну утеху у Господу – закључио је владика Исихије, узмоливши оца Јована да се моли за све нас како бисмо се уподобили Господу и прослављали Га вечним славословљем у Царству небеском.
Молитва за душу архимандрита Јована принета је и крај његовог споменика на манастирском гробљу, где почива у непосредној близини првог игумана лелићке светиње архимандрита Авакума, такође великог духовника наше Цркве савременог доба. У име братства манастира, игуман Георгије даривао је панагијом владику Исихија, за успомену на данашњи дан и његово прво служење у задужбини светог Владике Николаја, духовног горостаса крај ког је стасао отац Јован, а чији пастирски лик до данас надахњује многи који су на служење Богу и свом народу призвани.
Ј. Ј.
Беседа Епископа
Извор: https://www.eparhijavaljevska.rs
