Синаксар у суботу Лазареву
Ти плачеш, Господе Исусе – то је својствено смртној природи,
А пријатеља Твога Лазара васкрсаваш – то је својствено божанској моћи Твојој.
У овај дан празнујемо васкрсење светог праведног Лазара Четвородневног, пријатеља Христовог. Он је био по рођењу Јудеј, а фарисеј по вери, син фарисеја Симона, како се сматра, родом из Витаније.
Када је Господ Исус Христос проходио свој земаљски пут ради спасења човечанског рода, Лазар Му је постао пријатељ.
Пошто је Господ Христос често беседио са Симоном, који је и сам очекивао васкрсење мртвих, и много пута долазио у његов дом, то је и Лазар, са својим сестрама, Мартом и Маријом, заволео Господа као рођака.
А када се приближише страдања Христова, требала је да се открије тајна Васкрсења са јасном очигледношћу. Господ Исус је тада пребивао са оне стране Јордана, где је васкрсао из мртвих Јаирову ћерку и сина наинске удовице. Међутим, пријатељ Његов Лазар тешко се разболе и умре.
Мада Господ Исус није био тамо, Он говораше својим ученицима: Лазар, пријатељ наш, усну – а мало после тога поново рече: Лазар умре (Јов. 11, 11 – 14).
Пошто Га о томе обавестише и сестре Лазареве, Господ Исус напусти Јордан и дође у Витанију. Витанија је била близу Јерусалима, удаљена петнаест стадија (Јов. 11, 18).
И сусретоше Га сестре Лазареве, говорећи: Господе, да си Ти био овде, наш брат не би умро. Али и сада је Теби све могуће, и ако хоћеш можеш да га подигнеш, јер је Теби све могуће (ср. Јов. 11, 21 – 22). А Господ Исус запита Јудеје: Где сте га положили? (Јов. 11, 39). И тада сви одоше до гроба. Када хтедоше да одвале гробни камен, Марта рече: Господе, већ заудара, јер је четири дана у гробу (Јов. 11, 39).
А Господ Исус Христос, помоливши се, заплака над Лазаром, па завика громким гласом: Лазаре, изиђи напоље! (Јов. 11, 43). И одмах изиђе умрли, и када га развезаше од гробних повоја, он пође своме дому.
Ово необично чудо пробуди у Јудејима завист, и они решише да убију Господа Исуса, али се Он уклони од њих и оде. Првосвештеници пожелеше да убију и Лазара, јер многи, видевши га васкрслог, повероваше у Господа Христа.
Сазнавши за ово, Лазар се удаљи на острво Кипар и живљаше тамо, а после га свети апостоли поставише за епископа града Китаја. Тамо је поживео свето и богоугодно, и кроз тридесет година после тога како је оживео, поново умре, и би погребен на Кипру, учинивши тамо многа чудеса.
Предање каже како је, после васкрсења, он живео у строгом уздржању и да му је епископски омофор подарила Пречиста Матер Божја, која га је начинила својим рукама. Император Лав Мудри, после једног божанског виђења, пренесе чесне и свете мошти светог Лазара са Кипра у Констанстинопољ, у храм који сазида у његово име, и са почастима их положи у многоцењени гроб десно од улаза у храм, насупрот светог олтара. Његове чесне мошти и данас ту пребивају, точећи неко неисказиво благоуханије.
Свети богосносни Оци установише да се у данашњи дан празнује васкрсење Лазарево, а то су пре чинили и свети апостоли, због тога што се после четрдесетодневног поста, ради очишћења, савршавају свештенодејства светих Страдања Господа нашег Исуса Христа. А пошто они сматрају васкрсење Лазарево првим и основним поводом за замисао Јудеја да убију Господа Христа, зато то натприродно чудо и поставише овде, како то описује једино јеванђелиста Јован, док други јеванђелисти то изостављају, јер је у њихово време, кад су писали Јеванђеље, Лазар још био жив, и свако га је могао видети.
Говори се да је због тога свети Јован и написао Јеванђеље, јер нико од јеванђелиста није помињао о натприродном Рођењу Христовом. Зато је било неопходно доказати како је Христос – Син Божји и Бог, да је Он васкрсао и да ће бити опште васкрсење мртвих, о чему најбоље сведочи васкрсли Лазар.
Свети Лазар није ништа причао о ономе шта је у аду, јер или му није дато да види шта је тамо, или му је наређено да ћути о виђеном.
Отуда и сваки човек који сада умре, назива се Лазарем, а његова погребна одежда назива се тајанственом речју „лазарома”, платно у које се повијајуумрли, како би нас подсетила на првог Лазара. Као што је и свети Лазар речју Христовом устао и поново оживео, тако ће и овај, иако је умро, васкрснути о последњој труби, и живеће вечно.
Молитвама пријатеља Твога, светога Лазара, Христе Боже, помилуј нас.
У доленаведеном тонском запису можете послушати предавање Његовог Преосвештенства Епископа бачког др Иринеја на тему: „Лазарева субота – библијски и литургијски смисао празника”.
