Рестаурација фасаде Владичанског двора у Новом Саду нашла се, протеклих неколико дана, у жижи интересовања медијâ у нашој земљи, који су започели отворену кампању против Епархије бачке и надлежног Архијереја – једног од најугледнијих епископа Српске Православне Цркве. Зашто су плочице на фасади Владичанског двора постале један од разлога изненадне бриге за заштиту културне баштине, да ли је пројекат обнове фасаде Владичанског двора рађен у складу са прописаним мерама и који радови су предвиђени пројектом обнове фасаде Владичанског двора – питали смо протојереја Владана Симића, секретара Епархије бачке, и г. Зорана Вапу, директора Покрајинског завода за заштиту споменика културе. Позив за учешће у разговору послат је и новинарима који су показали заинтересованост за наведену тему: Војиславу Милованчевићу из Nova.rs.
и Ивани Карановић, уредници портала NsHronika, али се они нису одазвали позиву.
Прота Владан је навео да је пројекат обнове спољашње фасаде Владичанског двора у Новом Саду заједничко дело Покрајинског и Градског завода за заштиту споменика културе. Када неко изјави да је плочица Владичанског двора у таквом стању да није потребна њена обнова или да је потребно неко мало рестаурирање, ја могу само да прочитам у тим речима или незнање или лошу намеру. Лично сам видео како то изгледа: када покушате да учините онако како је била прва замисао – да се сачува што је више могуће тих плочица, да се оне лагано скидају, да после тога иду на рестаурацију и да се, као рестауриране, врате на зграду, дођете до проблема да не можете да је скинете са зида зато што или пукне на самом зиду док се скида, или почне да се дроби приликом самог покушаја рестаурирања. То не значи да су, како су поједини медији писали, те плочице бачене. Напротив. Свака плочица која је сачувана, а има их сасвим довољно, намењена је за рестаурацију и за постављање на јужну, односно ту фасаду која гледа према Змај Јовиној улици, централну фасаду, која ће у потпуности бити урађена са тим оригиналним плочицама из 1901. године, објаснио је секретар Епархије бачке.
У наставку разговора, прота Владан је истакао да многи медији воде прљаву кампању против Српске Православне Цркве, Патријарха српског г. Иринеја и Епископа бачког г. Иринеја, и да је Црква приморана да се брани, штитећи, притом, своје вернике. Довољно је да ми, као православни хришћани, имамо поверења у своју Цркву, бар толико да је не оставимо при првом нападу и да не поверујемо онима са друге стране, ма како слаткоречиво и убедљиво говорили. Истина је та која ослобађа. На крају ће истина и тријумфовати, то је духовно правило, то је јеванђелска истина. Ко стоји у истини – он стоји на светлости, не стоји у тами. Ко је ван истине, он је у тами. Ми нећемо бити у тами, бићемо на светлости, говорићемо истину, поручио је секретар Епархије бачке. Осврћући се на учестале коментаре званих и незваних, отац Владан посебно је истакао „компетентност” оних који су, у име своје струке, имали прилике да изнесу своје мишљење (али то ипак нису учинили) и у чије време су многе историјски, културно и архитектонски значајне грађевине биле занемарене или некатегорисане као споменици културе, или девастиране, а неке су, на жалост, и порушене.
Говорећи о радовима које изводе стручњаци Покрајинског завода, г. Вапа је казао да је пројекат обнове фасаде Владичанског двора у Новом Саду рађен потпуно у складу са прописаним мерама. Стручњаци и конзерватори Покрајинског завода за заштиту споменика културе упустили су се 2017. године у израду извођачког пројекта обнове фасаде Владичанског двора у Новом Саду. Ималац и власник Владичанског двора – Епархија бачка, залагала се, од почетка израде пројектне документације и кроз извођење радова, да се користе најбољи материјали, да се прати динамика која је задата извођачима и да тај двор у наредних 50 или 100 година нема потребе да се на њему нешто даље ради. Свако ко је добронамеран и ко хоће о овој теми да говори треба да дође у институцију која је то радила, да се суочи са документима и да онда тек доноси неке закључке. Мени је најбитније да је то конзерваторски урађено по најсавременијим стандардима, да су Новосађани тиме задовољни, рекао је директор реномиране стручне установе, која већ 70 година ради на пројектима широм наше помесне Цркве, укључујући и Свету Гору. Као неко ко је од почетка био укључен у цео пројекат обнове Владичанског двора, г. Вапа је истакао да су спорне плочице на фасади неоправдано постале један од разлога изненадне бриге за заштиту културне баштине. Нема потребе да правимо фаму где је нема. Ако је, у овоме случају, требала да се води полемика – полемика је морала бити на стручном нивоу, а не у полемику и блаћење уводити Епархију бачку и г. др Иринеја. Струка је та која може да полемише. Ми смо отворени да некоме објаснимо наше вишегодишње истраживачке напоре зашто су оваква решења изабрана и шта се ради, поручио је директор Покрајинског завода за заштиту споменика културе.
СЕРИЈАЛ МЕДИЈСКИХ НАПАДА НА СРПСКУ ЦРКВУ
Прелевић само епизодиста
Гости Јутарњег програма Радио-Беседе: ђакон Мирослав Николић и г. Синиша Јокић
Гост Радио-Беседе: Г. Слободан Радовановић, архитекта-конзерватор
Одговор г. Зорана Вапе порталу NsHronika
КАКО ПРЕЛЕВИЋ ОБМАЊУЈЕ ЈАВНОСТ?
