Стота емисија Светотајинско богословље, којом завршавамо трећи циклус, посвећена је другом делу разговора и промишљања на тему светотајинског карактера заупокојених служби.
Смисао евхаристијског помена умрлих огледа се у самој природи Евхаристије, у којој помен сачињава органску компоненту Анафоре. Помињањем умрлих, према светом Кирилу Јерусалимском, „у време предложења свете и најстрашније жртве” њихове душе „велику ће корист имати”.
Суштина помињања јесте утеловљење свих у Тело Христово (Цркву), а оно се остварује искључиво кроз свету Евхаристију. Ниједно друго помињање, односно мољење (конкретно на опелу и парастосу), не сме бити лишено овог евхаристијског смисла. Оно, штавише, мора да се улива у евхаристијско сећање. У супротоном, оно може изгубити свој суштински смисао.
Аутор емисије: катихета Бранислав Илић
