– Синаксар у недељу Свете Педесетнице –
Христос предаје Божанственог Духа
апостолима у виду огњених језика.
Велики Дух Божји на овај дан изли се рибарима.
На овај дан, осме недеље по Васкрсу, празнујемо Свету Педесетницу коју преузесмо из јеврејских свештених књига. Јер они празнују своју Педесетницу, поштујући број седам, а и зато што су након 50 дана боравка у пустињи примили закон. Тако и ми, празнујући педесети дан по Васкрсу, примамо Духа Светога који установљава закон, упућује на сваку истину и наводи на богоугодно.
Треба знати да су Јевреји имали три празника – Пасху, Педестницу и Скинопигију, тојест Постављање сеница. Пасху су савршавали у спомен на прелазак преко Црвеног мора (јер Пасха у преводу и значи прелазак). Овај празник указује на наш прелазак из таме греховне и повратак у рај. Педесетницу Јевреји празноваху као спомен на њихова страдања у пустињи: на то да су претрпевши многа страдања – ушли у земљу обећану, кад су се насладили плодовима, хлебом и вином. Овај празник показује и наше невоље због неверја и улазак у Цркву – када се ми наслађујемо Причешћем Телом и Крвљу Христовом. Неки говоре да се Педестеница код Јевреја празновала из наведеног разлога, а други – у част педесет дана за време којих је Мојсије постио и после којих је примио од Бога написани закон. Спомиње се при томе жртвоприношење телету и друго – оно што је савршио Мојсије узлазећи на гору и силазећи са ње. Други опет сматрају да је Педесетница код Јевреја, као што је поменуто, због броја седам јер, умножен на седам овај број, не рачунајући јединицу која недостаје – јесте педесет. Али вредност броја педесет не односи се само на дане, него и на године, на основу којих се код њих и празнује јубилеј који бива кад се седам година помножи седам пута, када они и земљу остављају незасејаном и стоци дају одмор и купљене своје робове пуштају на вољу.
Трећи празник, Скинопигија, Постављање сеница, који се празнује после сабирања плодова, слави се пет месеци после Пасхе. А савршавао се овај празник у спомен на онај дан кад је Мојсије најпре разапео шатор од састанка који је видео у облаку на гори Синају, а потом га направи мајстор Веселеил. Овај празник они су празновали постављајући шаторе, живећи у пољима, благодарећи Бога и враћајући себи плодове својих земљорадничких радова. Сматрају да је овај празник имао у виду и Давид кад је назвао своје псалме „О точилима”. То је био праобраз нашега васкрсења из мртвих, када ћемо се по разрушењу и потом поновном саздању неше телесне скиније – насладити и ми плодовима својих радова, празнујући у вечним обитељима.
Треба знати да је Дух Свети сишао на ученике када је наступио дан Педесетнице. Молитвама светих Апостола Хросте, помилуј нас. Амин.
