Беседа преподобног Јустина Ћелијског у Недељу светих Отаца Првог васељенског сабора
Манастир Ћелије, 1966. године
Данас је Недеља Светих Отаца, недеља између Вазнесења Господњег и Духовдана, када се јуче Господ вазнео на Небо и све засенио. Ко је славан међу људима да га можемо славити, када је Он васкрсао и вазнео се на Небо и вазнео људску природу изнад свих Небеса, изнад свих Херувима и Серафима? Ето, ми славимо Свете Оце Првог Васељенског Сабора. Зашто? – Зато што су нам они сачували, озаконили и у Символ вере, у Вјерују, занавек унели сву Истину о Господу Исусу Васкрслом и Вазнесеном, сву Истину. Јер, Он, Он је дошао у овај свет – ради чега? Рекао нам је данас у Светом Еванђељу: да свему да Живот Вечни. Дошао је у овај свет да свету да Живот Вечни.
Ето, сва је тајна откривена, сва тајна Богочовека Христа. Они (Свети Оци) су сачували тог Господа Христа Богочовека и предали Га нама жива, сву Истину о Њему, и све истине о Њему, они су се потрудили да унесу у Символ вере и да то оставе као тестамент, вечни, непролазни тестамент Цркве Христове у овоме свету. А хришћани знају шта је главно у њиховој вери. Главно је то да је Господ дошао у овај свет да свему да Живот Вечни, и теби и мени и сваком људском бићу, да да Живот Вечни. У томе је сва тајна Богочовека Христа, у томе је сва Истина Његова. Свети Оци ништа ново нису давали свету, не, они су се само трудили да сачувају сву Истину о Христу и предају нама потомцима својим. Тако све до краја историје рода људског. У томе је не само њихова тајна, него тајна свих Светих Отаца уопште, тајна свих Исповедника Господа Христа. У томе је тајна на првом месту Светих Апостола, у томе је њихов подвиг, њихово апостолство. Да, они који су добили од Господа Христа, шта? Њега Самог и Њиме дају Живот Вечни свима који поверују у Господа Христа. „Ми вам јављамо Живот Вечни” – објављује Свети Јован Богослов у својој Посланици хришћанима. Ми вам јављамо Живот Вечни, ништа мање од тога! Иако си у овоме свету, који је острво смрти, земља – острво смрти, ми, ми вам јављамо Живот Вечни. Ми смо хришћани изузетак у овоме свету.
„Живот вечни који беше у Оцу јави се нама”. Када, Свети Апостоле? Ето, јави се Бог у телу, јави се Господ Христос! И ми, ми Њега знамо, ми са Њим једосмо и писмо, ми проповедамо Њега. Оно што очи наше видеше, што уши наше слушаше, што размотрисмо и руке наше опипаше, то вам ми јављамо, то, не измишљене бајке и скаске. Ми вам јављамо Богочовека Христа, Бога Који је постао тело, Бога Који је постао човек. И ми знамо, и проверили смо, и уверили смо се да је Он заиста Истинити Бог и у Њему Живот Вечни. Тај Живот Вечни Он је дошао да да нама људима, то је тајна Његова, тајна љубави Његове према човеку – да нам да оно што нам нико не може дати.
Како су могли Свети Мученици, како могу и данас да радосно дају живот свој за Господа Христа ако Он није тај Који даје Живот Вечни, ако Он није испунио душе њихове том силом Божанском, која разлива по човечијем бићу, по целоме бићу, и по свести, и по савести, и по осећању, и по срцу, разлива – шта? Осећање Бесмртности, Вечнога Живота. То даје Господ Христос, теби и мени и свакоме човеку. То су давали Свети Мученици који су тело своје давали и скидали га као одело са себе, радо умирући за Господа Христа. Да! Њима је Господ дао Живот Вечни, а у томе је сила, у томе је моћ сваког хришћанина. Јер, шта је хришћанин? – Хришћанин је поседник Вечнога Живота. Шта је Хришћанство? – То је имати Живот Вечни. Сваки хришћанин тиме се и одликује од свих људи у овоме свету што зна и осећа да је он вечан, да је добио Живот Вечни од Господа Христа, и да живот његов као хришћанина у овоме свету није ништа друго него непрекидно додавање живота животу, непрекидно испуњавање себе Божанским силама, које човека чине свебесмртним, свеживим и свевечним.
Улица Вечнога Живота… Она непрекидно даје Живот Вечни. Једно „Господи помилуј”, гле, оно слази (=низводи) с Неба у твоју душу Божанске силе, а свака Божанска сила је бесмртна и вечна. А шта да кажемо тек о Светој Литургији, о Светом Причешћу? Ту Господ Себе целог даје човеку, свакоме хришћанину. И тиме му даје не само Живот Вечни, него све што Бог може дати преко тога: и Истину Вечну, и Правду Вечну, и Љубав Вечну и Добро Вечно, и Радост Вечну, и све што ми можемо мислити и измислити, и што не можемо замислити; што око наше не виде, и ухо не чу, и срце не наслути, то Господ Благи Христос донесе, остави Цркви Својој, и кроз њу и данас, као у телу Свом чудотворном, непрекидно оживотворава Вечним Животом сваког хришћанина, свако људско биће које верује у Њега. Ето, вера у таквог Спаситеља, ето то је живот, ето то је живот доброг хришћанина, то је сва радост, то је сав рај за људско биће у свима световима.
Кад се Господ растаје са Својим Ученицима у дан Вазнесења, када се узносио на Небо, Он је рекао и послао ученике Своје на проповед Еванђеља целоме свету и свакоме створењу, благословио их и рекао им: „Ко се крсти, ко поверује и крсти се спашће се. Ко не верује биће осуђен”. Остајем у смрти, остајем у греху, остајем у паклу – зар има већег ужаса од тога? Зар има страшније осуде од те? На ту осуду осуђује себе човек који неће да верује у Господа Христа. Ко поверује, спашће се. Који верује у Мене, има Живот вечни – објављује Господ Христос. Има Живот Вечни. И шта је вера у Њега? – Вера у Њега, то је примање Њега у себе, то је наш живот у Њему. А Он – Он је Бог! И ми крстећи се у Њега, у име Његово, крстимо се у име Бога и испуњујемо се Њиме. „Који се у Христа крстисте, у Христа се обукосте” – вели Свети Апостол. А који се Христом причешћујете кроз Свето Причешће, ви се испуњујете сваком пуноћом Божанском. Гле каква радост, каква вечност теби се даје, човече хришћанине!
Све су то имали у виду (Свети Оци) када су на Првом Васељенском сабору бранили ту истину хришћанску, односно, истину да је Христос Богочовек. Не нешто ниже од Бога, него прави Бог и прави Човек. То је истина иза које Света Црква стоји, као што је стајала и тада пре хиљаду седамсто година, и стајаће до Страшнога Суда, и кроз сву Вечност. Богочовек је све и сва! – ето истине коју су нам Оци Првог Васељенског сабора оставили у тестаменту свога Символа вере, који ми читамо сваки дан по неколико пута. Ту је казано све. Ту је дато све што је потребно нашем срцу – људском срцу, што је потребно нашем уму – људском уму, што је потребно нашем животу – људскоме животу у свима световима. Богатство непотрошиво! Живот такав никада није такав, живот такав је бескрајна радост у Господу Христу, има божанску вредност и радост. Та вера, једина истинита вера – њена чудеса непрекидно се лију и разливају по свим нашим бићима и срцима.
Ми непрекидно славимо Светитеље Божје, који и нису ништа друго него оличење свих тих Божанских истина Христових, оличење целог Еванђеља Његовог. Они – носиоци Господа Христа, христоносци, богоносци. То је сваки хришћанин уствари: христоносац и богоносац. Јер ми у овоме свету, живећи по Еванђељу Господа Христа, непрекидно увећавамо у себи оно што је божанско. Сви се бојимо пакла, сви ми хришћани бојимо се не само ђавола, него свих ђавола и свог мрачног и пакленог света. Господ Христос је васкрсао, победио смрт, узнео се на Небо, и дао нам кроз веру све то, дао нам Живот Вечни, дао нам Себе – а ко је јачи од Њега?! Када је Он у теби, какав грех, каква страст, какав ђаво! Све је то сенка и сан кад Он стоји у теби.
„Вера је наша победа која побеђује свет” – вели Свети Апостол Јован. Да, та вера јесте вера којом уносиш Живога Христа у себе. „Нека се Христос усели вером у срца ваша” поручује Свети Апостол Павле. Вером се усељује Господ у срца наша, а кад се Он усели, Он изгони из нашег бића све што је смртно, изгони сваку смрт, изгони све што је грешно, сваки грех, изгони све што је страсно, сваку страст; изгони све што је ђаволско и сваког ђавола. И онда усељује у нас Вечни Живот, Вечну Истину, Вечну Правду, Вечну Љубав, и све свете еванђелске врлине. Господ Христос је уистину Спаситељ рода људскога. „Нема другог имена под небом које нас може спасти.” Чега? Спасити страхота пакла, ђавола, греха, страсти, смрти, безбројних смрти! Он, Чудесни Васкрсли Господ, Он слављен и прослављан кроз Свете Оце и кроз све хришћане свих времена, нека буде и кроз нас слављен и прослављен, и овога и онога света. Да ми попут Светих Отаца, и са њима, служимо Му у све дане живота свога на земљи, и кроз све вечности у ономе свету на Небу…
