Када се наша народна душа спотакла о вечне проблеме, Растко ју је подухватио, подигао и окрилио. Из мука времена Растко нас је извукао и уздигао у најлепшу вечност, вечност Христову. Он је наш први ускок у вечност. Кроза њ – ми смо победили време и простор. Растко је прескочио све препоне, прелетео све врхове, премостио све провалије, и превео нас до самог лица Истине. И ми смо видели Истину, Истину Апсолутну, васељенску, Истину вечну и богочовечну, Истину Христову. До Растка ми смо били слепи; кроз њега – ми смо прогледали, и Господа Христа угледали; до њега – ми смо били глуви; кроз њега – ми смо прочули, и глас Истине чули. Растко је најсветије и највидовитије око душе наше; њиме – ми смо видели што дотле око наше не виде; дознали смо што дотле срце наше ни у сну не виде.
Шири је човек, но што материја зна; дубљи је но што ум слути. Када се наша народна душа устумарала у кавезу материје, Растко је подвизима својим Христочежњивим разбио кавез материје и нашу народну душу извео у слободу Христову.
Немирну и бурну српску душу расуту по многим путевима, угрувану по многим урвинама, Растко је сабрао и повео јединим путем, јединим путем који не завршава смрћу већ бесмрћем. Кроза њ ми смо постали бесмртни и бескрајни. У њему је наша природна мудрост постала – богомудрост; наше осећање – богоосећање; наше познање – богопознање. Он је продужио, проширио, удубио нашу душу до боголике бесмртности и бескрајности. Он је круг наше реалности проширио до богочовечанске бескрајности. Наша чула у Растку су се разрасла у телескопе, помоћу којих смо сагледали чудеса небеских тајни. У њему ми смо дознали да се осећање наше, и мисао наша, и сазнање наше, расипа у ужасу и очајању, ако се не наслони на Бога, ако се не сједини са Господом Христом. Трансцендентна истина постала је Христом за нас иманентна. Сву огромну, сву бескрајну, са сваке стране бесконачну Христову Истину он је ухватио у своје тело, у своје свето тело. И показао да само света душа кроз свето тело може дознати сву истину живота и смрти. Сву истину времена и вечности. Тек у њему познали смо димензије душе наше, духа и тела нашег; тек у њему дознали смо шта се може израдити из словенске душе наше и извајати из тела нашег.
Успитате ли, господо, Растка како ћемо душу нашу учинити бесмртном, чистом и непорочном? Он ће вам несумњиво одговорити: ако је сву без остатка предате Господу Христу, да је Он преради и обради. А тело? – Исто тако, јер је Он не само Господ душе, већ и Господ тела.
Упитате ли Растка, када је Србин велики, када највећи? Одговориће вам: када је са Христом. Како је могуће израдити најбољи тип Србина, јужног Словенина? Једино Христом, и само Христом, одговара Растко, који је од Растка Христом постао Свети Сава. Кроз Светога Саву ми смо први пут стварно познали себе, јер смо Господа Христа познали. Нећу претерати ако рекнем да се наша љубав према Христу крај Растка извила у заљубљеност. То је наша национална љубав, и идеал. Циљ нашег живота је пронашао Растко, и смисао; и прокрчио нам путеве који воде том циљу. Историја нам наша показује да су се наша одступања од Светога Саве и девијације с пута Растковог завршавале народним катастрофама и трагедијама.
Растко је први и највећи српски револуционар, јер је земљотресно променио све вредности наше и све путеве наше: он је уништио стара и дао нам нова мерила; нове вредности, нове погледе, нове путеве; у њему се ваистину извршила промена свих наших вредности.
Шта има Растко да каже данашњој омладини нашој, чија се душа устумарала за новим вредностима? Христос је једина увек нова вредност, вредност која никад не стари, која нема ничег смртног, која је сва бесмртна. Ако њега не усвојите за свог путовођу, за смисао и циљ свога живота, ваша устумарала душа завршиће анархизмом, нихилизмом, самоубиством. Богочовек Христос је сума свих вредности, једина вредност која никада не престаје и не стари.
Преподобни отац Јустин Нови, Друге беседе, Београд 2010.
