Без велике сузе црногорске
Нема нам повратка међ’ прадедовске коске
Расуте по Старој Србији и Албанији,
Кајмакчалану, Виду, Пагу, Колубари;
Јасеновцу, Јадовну, Дунаву и Сави,
Тиси, Дрини, Велебиту и Драви;
По пасјим гробљима и јамама
Звер не дрема, али Бог је са нама!
Нек’ васкрсне опет Црну Гору
Из Плаве гробнице дубоко у мору
И српство њено
Нек’ врати тамо где све је почело:
Косову, грдном судишту,
Српском јеванђељу и стратишту.
Кроз усрдне молитве и многе литије
Широких груди целе Србије;
Преко сваког трга поносне Српске
До приморске сваке улице уске,
Старе Рашке и Београда
Зете, Мораче и Немањиног града.
Да грех окаје наше семе
И барјак врати на огњиште и шљеме;
Па братским целивом да се умијемо:
Од Бистрице и Калемегдана
До Србобрана и Призрена,
Преко Газиместана;
Из Белог двора на Дедињу
Да се обретемо у Милешеви, на Превлаци и Цетињу;
Из Бањалуке, Куманова, Сарајева и Загреба,
Брат за брата кад год да затреба
У једно јато к’о соколови
За спас народа што Бога моли:
За једно Име и веру једину
Метаније да чинимо за дедовину
Светородне лозе Немањића
Светог Петра и свих Петровића.
Без поделе и без свађâ
Пред Христа станемо, јер смо браћа;
Па, Лазар и Косово нек нам суде;
Тад знаћемо дал’ смо убројани у људе!
Протојереј Владан Симић
