Манастир Жичу са црквом посвећеном Вазнесењу Господњем подигао је краљ Стефан Првовенчани са својим братом Светим Савом, између 1208. и 1215. године. Жичка црква је једнобродна, с једном споља осмостраном куполом на коцкастом постољу широком колико и брод. Олтар је данас једноделан, с полукружном апсидом, а првобитно је био троделан; на северној и јужној страни постојали су проскомидија и ђаконик, вратима повезани са олтаром. Жича је осликана заузимањем Светога Саве.
Са западне стране дозидана је велика спољна припрата са стубовима између крстастих сводова и просторијом на спрату званом „катихумена“. Зидови овог великог спољњег нартекса настављају се на спољашње зидове капела унутрашњег нартекса.
Црква, са улазима у бочне стране капеле, има седморо врата по којима је у народу названа „седмоврата Жича“. У току своје дуге историје Жича је више пута страдала и обнављана. Пре Другог светског рата, 1928. године, била је обновљена, али је у току рата бомбардована. После рата поново је реконструисана и цела поново обојена црвеном бојом, јер је тако првобитно и изгледала.
Прибислав Симић, Црквена уметност, Фоча 2007, 207-208.
Манастир Жича у Теодосијевом житију Светога Саве
Пошто је српска земља тада била веома пространа, благочашће вере ширило се свуда по њој молитвама светих отаца наших Симеона и Саве. Тада и велику цркву Господњег Вазнесења у Жичи, која се зове Архиепископија, почеше зидати, и док многе друге цркве, мале и велике, свети сазида док остаде као архимандрит у Студеници, не само камене и дрвене, да се на сваком месту своје владавине Бог слави.
После овога подиже се свети и оде на од Бога му наречени престо првосветитељства, ка цркви Христа Спаса и Бога нашега у Жичи. Али црква беше велика, а још неосликана, и ову освети и светом трапезом и светим моштима светих украси и утврди, и у њој свеноћне молбе чинећи и свету службу свршавајући, од својих ученика за које је знао да су достојни и подобни за епископе освећиваше, и свакога постављаше на његово место, називајући их апостолски учитељима.Када је ускоро била свршена велика црква у Жичи са свима одговарајућим лепотама, заповеди свети Архиепископ брату самодршцу Стефану да тамо дође са великашима и са свима благороднима. И одмах овај посла заповести свима властима своје државе, сазивајући ипате и војводе, тисућнике и сатнике, и мале заједно с великима. А свети Архиепископ опет сазва све своје епископе, игумане и све црквене служитеље, и сви се сабираху у Жичу, у Архиепископију, ка великој цркви. А када сабор би веома велик, свети са братом самодршцем на престо првосветитељства седе и свечано исприча о узроку сабора и о себи.
