„Ја сам светлост свету; ко иде за мном неће ходити
у тами, него ће имати светлост живота“ (Јов. 8,12)
Многи људи мисле и говоре да је данашњи свет и народ запао у велику таму. И млади и стари траже ослонац и сигурност у животу, а не схватају данашња искушења и остају у тами. Једни се држе разних наука, други уметности, трећи траже нову веру и сви упадају у још већу таму духа и ума. Тек у старости се у све разочарају и примете да су у тами и да губе светлост живота. То није страх од смрти, јер тај страх не вреди, што иде доћи ће, не вреди се оптерећивати страхом.
Човек који се нађе у тами окреће се на све стране не би ли открио зрачак светлости да изађе из таме неповређен. Вера у Бога је тај зрачак који му се указује у тами овога света „који у злу лежиˮ! Узалуд данас тражимо бескрај васионе, милионску старост земље и човека на њој, испитујемо људско тело, тела многих живих бића, а превиђамо Божанску логику која се у свему састоји.
Сатанизовани људи све време варају и владају, заводе, отимају и уништавају у тами свакојаког зла. Бездушници траже насиљем част и власт. Све то чине зарађујући „слађи животˮ, не схватајући да је то мрачно и горко. Оправдање за такво стање у свету види се јавно у медијима и оно је девиза многима у свету. Овакав начин схватања и понашања води овде међу нама у „таму најкрајњуˮ – где је „плач и шкркут зубаˮ!
Изађимо што пре из такве таме, сви који смо добронамерни и правдољубиви. Сви смо телесно и духовно слични, али никако исти. Једнаки смо и нисмо једнаки, од разних родитеља, али од једног Оца: „Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивогˮ. Поверујмо Његовом превечном Сину, Господу нашем Исусу Христу који каже: „Јер ја од Бога изађох и дођох, јер нисам дошао сам од себе, него ме Он послаˮ (Јов. 8, 42). Ево Светлости света! Не треба бити надмен и не веровати му. Четири јеванђелиста понављају ове речи на много места у Еванђељу које су записали апостоли и први њихови ученици и многи који су својим страдањем ове свете истине посведочили. Из Светог Писма ће се сваки који тражи истину о свету, човеку и животу, са искреном тежњом за љубављу, праведношћу и поштењем, обавестити и обрадовати што је изашао на светлост Божјег дана. Када прочита речи Сина Божјег: „Ја сам васкрсење и живот, који верује у Мене ако и умре, живеће.ˮ (Јов. 11, 25). Када ово разумемо и осетимо пробудићемо се радосни као људи који су изашли из таме на светлост.
Почећемо да живимо као нова личност, која се поново рађа и стиче нову снагу живота. Васкрснуће нови човек обучен у светлост Господа Исуса Христа, пожелевши да поздрави све људе радосним поздравом: ХРИСТОС ВАСКРСЕ!
протопрезвитер Александар Лазић, парох Светогеоргијевског храма у Сомбору
